fbpx
Skip to main content
Ledeno doba

NAJMLAĐI ČLAN SANU TVRDI: Svet je pred KATAKLIZMOM, a Srbija će biti UTOČIŠTE

Foto: Profimedia
Sledeći svog duhovnog ideala, Milutina Milankovića, najmlađi član SANU, otkriva kakvo je bilo vreme u prošlosti, da bi nam odgonetnuo klimatske promene u budućnosti.

Slobodana B. Markovića, redovnog profesora na PMF-u u Novom Sadu i našeg vodećeg stručnjaka u oblasti geografskih nauka, u SANU je preporučio uspeh u istraživanjima naših lesnih-paleozemljišnih sekvenci (reljef u dnu Panonskog basena).

Ledeno doba

Trudi se da sledi put našeg velikog naučnika Milankovića i njegove teorije o astronomskim uzrocima pojave ledenog doba koju potvrđuje upravo u našim lesnim naslagama, zbog čega je i ostao u Srbiji. Istovremeno njegova istraživanja su pokazala i niz specifičnosti kojima se odlikuju paleoklimatski zapisi u našoj zemlji.

- Lekcije iz paleoklime nas uče da sa rezervom prihvatimo stavove agresivnih pobornika paradigme globalnog zagrevanja naše planete. Pored ovakvog homocentričnog pristupa u najmanju ruku treba uvažavati heliocentrična stanovišta, koja poput Milankovića u centar zbivanja stavljaju odnose između Zemlje i Sunca. Saglasno sa ritmom Milankovićevih ciklusa, u budućnosti ćemo ući u novo ledeno doba kada će led prekriti čitavu Kanadu i severnu Evroaziju - priča Slobodan za Blic i dodaje da prostor naše zemlje, ušuškane između velikih planinskih lanaca, će kao i u prošlom ledenom dobu biti jedno od najprijatnijih utočišta za život.

ledeno doba
Foto: Profimedia

Najjači naučnik u Srbiji

Slobodno vreme ovaj naučnik, opovrgavajući i poslednji stereotip, koristi na dizanje tegova. Baveći se rekreativno „powerliftingom“ naš trenutno najmlađi akademik već dva puta je bio prvak Srbije u veteranskoj konkurenciji u ovom sportu. Iz čučnja može da izbaci čak 200 kilograma gvožđa na leđima.

- Svakodnevno vežbanje mi pomaže da očuvam koncentraciju. Za podizanje velikih težina jednako su bitne i telesne i metalne sposobnosti. Kao i u nauci, za mali napredak potrebno je puno mukotrpnog rada – zaključuje Marković.

Familija naučnika

Marković je inače, član prave naučne familije. Supruga Zorica Svirčev je redovni profesor na Departmanu za biologiju i ekologiju i gostujući profesor na Univerzitetu u Turkuu (Finska), stariji sin Igor trenutno radi doktorsku tezu na Departmanu za geografiju, čuvenog Tehničkog Univerziteta u Ahenu, a mlađi sin Rastko kao maturant planira da krene očevim i bratovim stopama.

- U Srbiji su mnogo veći problem uslovi u kojima se radi, nego naše plate, koje su relativno pristojne. Međutom, kako pratiti dramatični tehnološki razvoj na globalnom nivou i u skladu sa tim opremanje labaratorija? Uprkos svemu naši istraživači dolaze do izuzetnih rezultata - kaže za Blic Marković i dodaje da smo trenutno na 47. mestu po naučnom razvoju u svetu, te da bi voleo da vidi u kojim smo još oblastima rangirani ispred te brojke.

Podrška kolega

Kaže da mu je najjači utisak tokom prvih dva meseca u SANU iskrena podrška iskusnijih kolega da se što bolje snađe u novoj ulozi.

- Naučnici uglavnom ne dobiju zasluženu pažnju društva. Na žalost, tako je bilo tokom cele istorije čovečanstva. U večitom traganju za istinom naučnici često nisu nailazili na razumevanje svojih savremenika, jer njihova inovativnost se po pravilu protivi predhodno ustanovljenim intelktualnim streotipovima. To je možda još uočljivije u našem osiromašenom društvu gde naučnici ostaju na marginama događanja - izjavio je Marković.

Pročitajte i:

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
11 Beograd