NAJSTARIJA BALKANSKA KAFANA GDE SE PUŠIO OPIJUM: U njoj su ispevani stihovi pesme koju sigurno znate!

Hadži Šabanova kafana bila je prva sarajevska kafana, a potiče još iz 1592. godine. Bila je smeštena na Bembaši i bila je omiljeno mesto Sarajlija, posebno sarajevskog "ešrefa", tj. gospode. Srušena je 1942. godine.

"Kad ja pođoh na Bembašu, na Bembašu, na vodu..."

- Bilo je to u ona stara, patrijarhalna i romantična vremena, kada su kršni sarajevski momci pevali o Bembaši onu krasnu i nadaleko čuvenu pesmu, od koje je krv bila vrela, a devojačka srca izgarala od sevdaha: 

'Kad ja pođoh na Bembašu 
Na Bembašu, na vodu 
I povedoh bijelo janje 
Bijelo janje sa sobom 
Sve djevojke na vratima stajahu 
Moja draga na demirli pendžeru". 

Hadži Šabanova kafana dobila je ime po Hadži Šabanu, jednom od svojih vlasnika koji ju je držao tridesetih godina prošlog stoleća. Hadži Šaban, poreklom Arnaut, bio je vičan i vešt u poslu, pa je njegova kafana, urađena po carigradskom uzoru, bila ujedno i najmodernija kafana starog Sarajeva. 

Osim prave jemenske kafe, koja se nije mlela u mlinovima, nego tukla u avanu (kamenoj stupi), gosti su se služili raznim sokovima, gurabijama (kolačima), đulbe šećerom (ukuvanim voćem), ratlukom itd. Osim turskih novina, za razonodu gostiju je služio i čitav niz starih igara, kao što su tavla, domino i šah, kao i razni muzički instrumenti, kao uk, kanun i drugi. 

U carstvu opijuma

Pored jemenske kafe i dugih čibuka napunjenih najlepšim duvanom, dragocenih nargila (posebnih naprava za pušenje), što je sve služilo razonodi sarajevske kafane, u njoj se takođe, a posebno u davna vremena služio i opijum. Čak je i sam stari Hadži Šaban često išao u Carigrad da donese pokoji novi kafanski rekvizit, ali se skoro redovno vraćao sa zagasito išaranom, istočnjačkom posudom napunjenom opijumom. 

Naime, opijum, ili kako su ga u Bosni zvali "afijun", a njegove uživatelje afijundžije, nije u našim krajevima bio nepoznat, posebno među bogatim svetom mnogih kasaba srednje Bosne. Štaviše, njegovo uživanje nije smatrano sramotom, kao na primer uživanje alkohola. 

- Pripovedati pak o čarobnim snovima opijumske gide, teško je. O njihovoj čudnoj, fantastično usklađenoj, pa makar i lažnoj lepoti, sličnoj dahu šume, milovanju sunca, pesmi gorskih potoka, nečujnom letu šarenih leptira i čežnjama ljudske duše, mogao bi da pripoveda samo afijundžija koji čezne za gidom, dok mu glava s olovno mutnim očima nemoćno leži na suvim prstima u kojima plamti jedna jedina želja: opijum! - stoji u tekstu Sarajevskog novog lista iz 1942. godine, gde se navodi i kako je još davne 1761. godine sarajevski hroničar Mula Mustafa Bašeskija zabeležio da je te godine uživajući opijum umro u Sarajevu neki Mula Osman. 

Svirala se klasična muzika, ali su se dovodile i jermenske plesačice

U jednoj knjizi o Sarajevu piše se o tome kako su u to vreme u Hadži Šabanovu kafanu dovodili jermenske plesačice, dok se odmah u blizini nalazila kirethana, islamska čitaonica, dok je Bentbaša bila neka vrsta kulturnog središta. 

- Kod nas je kafana proglašena lošim mestom jer nam istoriju pišu konzervativci, ljudi koji se ponašaju kao da kod nas nikad nije bilo nikakvih seksualnih sloboda, putovanja, niti iskušavanja drugog i drugačijeg. U to vreme je u kafanama mali orkestar muzičara najpre svirao animir, kulturnu muziku. Stari muzičari su mi pričali da su pred Drugi svetski rat u kafanama svirali čak i klasičnu muziku poput Mocartovih kratkih komada, ali i neke otomanske komade. Nakon sat vremena takve muzike, sledile bi malo lascivnije pesme, a znalo se da iza ponoći idu one bezobrazne. Baš kako kaže Svetlana Slapšak, kafana je bila odušak", govori Damir Imamović za Klix.ba. 

"I Bembaše je nestalo... Izgubila je dušu, romantiku"

Hadži Šabanova kafana je bila stecište svih novosti, ne samo iz Bosne i Hercegovine, nego i iz dalekih krajeva sveta. Jednom rečju, zamenjivala je današnje novine i krugove. Ranim jutrom, odmah nakon klanjanog sabaha (prve jutarnje molitve), u kafanu bi dolazili mnogi gosti koji bi pretresali sve dnevne događaje i poslednje gradske novosti koje su u grad iz dalekih krajeva sveta donosili brojni trgovci koji su sa svih strana stizali u Sarajevo. 

- Jer ne treba, naime, zaboraviti da je belo i ponosno Sarajevo jedno od važnih i nadaleko čuvenih trgovačkih središta, u koje su stizali venecijanski, dubrovački, carigradski i toliki drugi znameniti trgovci. A zar je i jedan od njih mogao stići bez novosti i ne posetiti znamenitu Hadži Šabanovu kafanu, tada najlepšu i najmoderniju kafanu Sarajeva? Tako je bilo godinama. A zatim je zub vremena načeo staro Sarajevo, koje je počelo naglo nestajati. Iz dana u dan. Od svega su ostajale samo uspomene. I ništa više. I Bembaše je nestalo. Zapravo, sve je ostalo isto, ali ipak se sve promenilo. Izgubila je dušu. Romantiku. A za koji će dan izgubiti i staru Hadži Šabanovu kafanu, svoj najdragoceniji rekvizit, koja je poslednjih godina i onako bedno životarila. I od svega će ostati samo pesma. Daleka i čežnjiva: Kad ja pođoh na Bembašu na vodu...", ovim rečima završava tekst iz 1942. godine o rušenju Hadži Šabanove kafane u Sarajevu.