LETOVANJE: Sve što vam treba za put u Grčku

Zemlja Helena je već godinama najpopularnije letnje odmaralište za Srbe. Skoro svaki drugi naš turista odlazi u zemlju koju zapljuskuju Jonsko, Kritsko, Egejsko i Sredozemno more.

Pre polaska na put, trebali biste da proverite svoj auto da vas ne bi zadesio kakav peh koji uvek košta, pogotovo u stranoj zemlji. Nivo ulja u motoru, svetolosne instalacije i pritisak u gumama izvidite sami, dok rad kočnica i mašinerije prepustite stručnom licu, na tehničkom pregledu koji košta od 800 d0 4000 dinara.

Od glavne železničke stanice u Beogradu do graničnog prelaza Preševo ima 390 km, što je otprilike četiri i po sata vožnje. Dozvoljena brzina na auto-putu ka Nišu je 120 km/č, ali zbog (ne)kvaliteta kolovoza preporučujemo manju brzinu. Radovi na putu usporiće vas na potezu Vranje-Preševo, u mestima Panevlje, Prevalac, Mazarać i Bresnica, a i signalizacija za preusmerenje nija baš najjasnija, pa pazite da ne zalutate. Između Pečenjevca i Preševa ima i odrona, dok u Grdeličkoj klisuri dobro pazite ako pretičete jer su incidenti česti. Noćna vožnja u ovom delu nije preporučena.

Prelazak u Makedoniju dostupan je u Preševu, a čekaćete oko pola časa. Rezervna opcija je Prohor Pčinjski; skrenite desetak kilometara pre Preševa. Čekanja praktično nema, ali je put dalji i krivudaviji.

MAKEDONIJA

Pošto pređete u Makedoniju, na prvoj crpnoj stanici opskrbite se gorivom jer jeftinije nego kod nas i u Grčkoj. Pored "čorbe", obavezno zamenite desetak evra za denare da biste imali za drumarinu u oba pravca. Možete platiti i evrima, ali vam kusur vraćaju u makedonskoj valuti. Plaćanje karticom je teoretski moguće, ali su aparati neretko u kvaru.

Makedonska policija je neumoljiva, pa izbegavajte prekršaje. Ukoliko napravite prestup, oduzeće vam pasoš i sve dok globu ne platite u pošti ili banci ne možete da nastavite put. Na putevima naših južnih suseda obavezna su upaljena svetla, kao i protivpožani (PP) aparat za vozila na gas. Deo puta do Grčke je magistralnog karaktera, iako kvalitetom liči na auto-put. Prekoračite li ograničenje, čeka vas namet visine do 300 evra.

GRČKA

U Grčku se ulazi na dva mesta. Prometniji Evzoni oduzeće vam do 45 minuta, a ujutro, kada se menja smena, može da potraje i dvostruko duže. Istočnije od Evzonija je Dojran na kome gužvi nema. Ovaj prelaz jE prečica za put do Tasosa, ali ne i za odlazak na Halkidiki.

U zemlji Helena PP aparat je obavezan za sve tipove vozila, kao i međunarodna dozvola. O atestu za automobile sa pogonom na gas da ne govorimo. Putarina se plaća na naplatnim rampama, a iznosi od 70 centi do 2 evra. Od granice do Halkidikija nema naplate jer nema ni auto-puta, ali je ima na pravcu ka prestonici Atini.

Ako vozite i koristite naočari za vid, spremite rezervni par jer je u Grčkoj obavezan. Dalje, kada vas policija zaustavi, skinite naočari za sunce i spustite prozore na autu. Kod Soluna, udaljenog 70 km od granice, put se grana ka Halkidikiju, te Tasosu, odnosno ka Atini, Peloponezu i Kritu.

SVETA GORA

Ukoliko imate vremena i sredstava, a želite da svratite u monašku državu, evo par informacija za vas.

Potrebne su vam dve stvari. Prvo, obratite se manastiru, uzećemo primer našeg Hilandara, da bi dobili blagoslov za posetu. Drugo, kontaktirajte Kancelariju za poklonike u Solunu da bi vam izdali ulaznu vizu koju ne podižete u drugom najvećem gradu grčke, već u Uranopolisu, na granici sa Atosom.

Blagoslov od Hilandara možete dobiti pozivom na telefon 00302377023797, ali se monasi retko javljaju zbog obaveza. Druga i sigurnija opcija je kontakt faksom na broj 00302377023494. Naslovite poruku na oca Simeona koji se bavi uređivanjem poseta srpskoj carskoj lavri, i u molbi podnesite ime i prezime, zanimanje, broj pasoša, kontakt telefon i datum kada biste došli.

Dozvola Kancelarije za poklonike stoji 25  evra za odrasle, a 15 za đake i studente, dok je besplatna za sveštena lica, ali se mora izvaditi. Na Svetu goru se kreće iz dve luke, Uranopolisa i Jerisosa. Iskrcavanje se, ako hodite Hilandaru, vrši u arsani (pristanu) Jovanjica, a nedaleko od nje je nekadasnji manastir Svetog Vasilija, koji je takođe bio srpsko utočište na Atosu. Pola sata do sat pešačenja odvode vas do Hilandara, a za ostalo uputiće vas monasi u svetinji.

SREĆAN PUT I LEPO SE PROVEDITE!