NAJVEĆE ČUDO HRIŠĆANSTVA: "Na Grobu Hristovom da ostanu pravoslavni, jer samo njima silazi Sveti oganj" (VIDEO)
Ovaj čudesan događaj o kojem svedoče brojni hodočasnici koji odlaze u Svetu zemlju, dešava se svake godine bez izuzetka, na dan koji pada između Velikog petka, kada je Isus Hrist umro raspet na krstu, i Vaskrsa koji pada u nedelju. Na Veliku subotu je telo Isusa Hrista ležalo položeno u Grobu u Kuvukliji i to je dan koji je svet proveo bez živog Gospoda.
Na tom mestu je sada kapela Hristovog groba koja se nalazi unutar Vaskresenjskog hrama u Jerusalimu. I tu se svake godine ponavlja jedno od najvećih čuda. Tokom služenja i molitve pravoslavnog patrijarha, na Svetom Grobu, u Kuvukliji, silazi Blagodatni oganj koji na čudesan način pali sveće, najpre pravoslavnom patrijarhu, a potom i ostali vernicima.
Kad je Oganj preduhitrio mitropolita
O Blagodatnom ognju postoje zapisi još iz 4. veka nove ere, a potom slede i drugi. Jedan od najzanimljivijih je svakako zapis iz memoara hodočasnice iz 19. veka Varvare Brin de-Sent Ipolit, koja svedoči o pojavi Blagotadnog ognja na Veliku subotu 1859. godine. Tada se čudo dogodilo i pre nego što je tadašnji pravoslavni mitropolit Meletije iz Petre uopšte stupio u hram! Evo šta ona piše:
"Bio je veoma omršao i ubledeo, ali je izraz njegovog lica zato bio prijatniji i odlikovao se neobičnim spokojem. Posmatrao me pažljivo i prodorno i, pogađajući moju potpunu ubeđenost u znamenje Božje blagodati, rekao: 'Ovoga puta blagodat je već bila sišla na Grob Spasiteljev kada sam ušao u Kuvukliju; jasno je: vi ste se svi tako usrdno molili da je Bog uslišio vaše molitve. Dešavalo se da se dugo molim sa suzama, a da oganj ne silazi s nebesa do dva časa. Ovoga puta sam ga ugledao čim su se za mnom zatvorila vrata... Kad sam izašao, bio sam kao slep, ništa nisam video', odgovarao je. 'I da me nisu pridržavali, pao bih!'"
Stroge kontrole i pretres patrijarha
I mada pojedini skeptici smatraju da je paljenje vatre na Hristovom grobu samo trik, za priziv Svetog ognja postoje prethodne rigorozne provere i mere koje se sprovode svake godine. Kako bi bila otklonjena svaka sumnja, sve se odvija pod strogom kontrolom civilnih vlasti. Još na Veliki Petak, sva kandila i sve vatre u ovom hramu su pogašeni. Hram je pod kontrolom policije. Potom se prostorija Hristovog groba temeljno pregleda, a vrata Kuvuklije se zapečate, kako niko ne bi mogao ući.
Samog patrijarha pretresaju od glave do pete, kako bi se ustanovilo da li poseduje išta zapaljivo kod sebe. Tek potom se skida pečat sa ulaza u Grob Gospodnji i patrijarh može da uđe da obavi službu prizivanja blagodatnog ognja.
Prethodno, litija koju vodi jerusalimski patrijarh završava oko 14.00 časova po lokalnom vremenu i kolona pristiže ka Kuvukliji. Patrijarh se razodeva i ostaje samo u stiharu, dugačkoj i širokoj haljini, koja podseća na dugačku košulju i napravljena je od belog i šarenog materijala. Sa 33 sveće, prema broju Hristovih godina, patrijarh ulazi ka Grobu i počinje predanu molitvu. A onda sledi čudo. Pojavljuje se Blagodatni oganj koji tokom prvih 33 minuta ne pali i ne peče. Tek posle toga, vatra postaje uobičajena, materijalna.
Hodočasnici svedoče da se sveće upale "same od sebe", nekad posle pola sata ili sat vremena molitve, a nekad je potrebno i više sati, ali rezultat nikad ne izostane. Sveće ispred patrijarha se uvek upale i za nekoliko minuta čitav hram je ispunjen belo-plavičastim sjajem. Ovaj plamen osvetljava i prostoriju i srca ljudi i nikoga ne peče.
Čitav događaj obezbeđuju organi reda Izraela, jer kad pravoslavni patrijarh i sveštenstvo pronose zapaljene sveće, nastaje komešanje ljudi koji žele da prime Blagodatni oganj na svoje sveće koje drže u rukama. Prisutni vernici se raduju sišavšoj blagodati, osećajući nevidljivo prisustvo Isusa Hrista.
Bogosluženju na Veliku Subotu i prizivu Blagodatnog ognja zajedno služe Pravoslavna crkva u Jerusalimu, Srpska pravoslavna crkva i Jermenska apostolska crkva. Bogosluženju prisustvuju i sveštenici Koptske i Sirijske pravoslavne crkve i predstavnici franjevačkog reda Rimokatoličke crkve.
Postoje zabeležne priče o dva slučaja kada su druge crkve pokušale da "preotmu" priziv Blagodatnog ognja, ali bez uspeha.
Papa se bez uspeha molio dan i noć
Kada su krstaši oslobodili Sveti grob od Arapa 1099. godine, oterali su pravoslavno sveštenstvo i po prvi put dali papi da sa kardinalima obavi obred priziva Blagodatnog ognja. Katoličko sveštenstvo se molilo ceo dan i noć i molitva je već otišla u drugi dan, ali rezultata nije bilo.
Već je bilo jutro, dan Uskrsnuća Hristovog, narod se pričestio i razišao. Car, koji je čekao silazak Blagodatnog ognja, bio je nezadovoljan i tražio da se pozove pravoslavni patrijarh Joanikije.
Doveli su ga sa sedam drugih sveštenika koji su bili zatočeni u manastiru Svetog Save osvećenog. Car ga je upitao zašto Oganj ne silazi, a Joanikije je odgovorio: "Ako se nije pojavio, nije volja Božja. Mi ne znamo zašto nije sišao Blagodatni oganj".
"Oci, da li će vama sići Blagodatni Oganj", upitao je car?
"Mi verujemo da će doći, jer je uvek dolazio", kazao je Joanikije.
Car naredi da pravoslavni patrijarh i njegovih sedam sveštenika obave obred. Bilo je devet sati ujutro, i patrijarh je ušao kod Groba Gospodnjeg i otpočeo službu. Čim je započeo molitvu rečima "Voskresenije tvoje Hriste...", sva kandila se sama upališe, a patrijarh je Blagodatni oganj predao caru.
"Čak i ako Latinsko carstvo opstane, na Grobu Gospodnjem neka ostanu pravoslavni, jer samo njima silazi Sveti oganj", rekao je tada car.
Jermenski pokušaj "otimanja" Ognja
Drugi pokušaj se dogodio 1579. godine kada je Jermenska apostolska pravoslavna crkva pokušala da "preotme" paljenje Blagodatnog ognja. Jermenska crkva, iako pravoslavna, ne potpada pod Vaseljensku patrijaršiju jer se razlikuje po crkvenoj doktrini, pa tako Jermeni pripadaju monofizitima.
Oni su na Veliku Subotu, na dan svetkovine Svetog Ognja, potplatili turske činovnike da ne dozvole ulazak jerusalimskom patrijarhu u Crkvu Svetog Groba, kako bi Blagodatni oganj prizvao jermenski patrijah Hovanes Prvi. On je započeo priziv Svetog ognja, ali bez uspeha. Kako nije mogao unutra, jerusalimski patrijarh Sofronije Drugi počeo je za to vreme da se moli napolju i posle izvesnog vremena Blagodatni Oganj se „spustio“ kroz stub ulaznih vrata hrama. Stub je pukao, a vatra iz njega je zapalila svežanj sveća u rukama patrijarha.
Pročitajte i: