ISTRAŽUJEMO ZA VAS: Da li i vaša deca uče iz tuđih udžbenika?

 “Izdavača bira grupa učitelja “klan”, bez nekog jasnog izveštaja šta je to što ih je opredelilo za određeni udžbenik”, priča nastavnica osnovne škole u Srbiji, čiji je identitet poznat redakciji. ”U toku godine ti isti ljudi iznose zapažanja jer su udžbenici prepuni grešaka. Nikada ne biram sama udžbenike već moram da se priklonim većini.”

Iako je u Zakonu jasno određeno da nastavnik sam bira udžbenike, to je u Srbiji retko slučaj.

“Direktor naređuje da svi moramo da radimo iz istih udžbenika. Pojedinac ne može da izabere izdavača shodno potrebama učenika koje obrazuje i vaspitava. Prošle godine smo udžbenike nasledili od starijih učenika, tako da apsolutno nismo ni pričali o izboru udžbenika niti smo bili motivisani da pogledamo druge”, priča naš izvor za Srbiju Danas.

Koliko su izdavači uporni da plasiraju svoje udžbenike, pokazuje i činjenica da ne prezaju ni od dodvoravanja nastavnom kadru, u vidu laptopova, seminara ili nečeg trećeg.

Naš izvor tvrdi da je dobijala ponude od raznih izdavača da u zamenu za poklone koristi njihove udžbenike.

“Svi nešto nude ako se za njih opredelite. Ali retko ko pokazuje pravu vrednost udžbenika i šta je to što će nam koristiti u radu”, nastavlja ona.

Neki nastavnici smatraju da je sistem bio bolji dok se nisu uveli besplatni udžbenici.

“Izdavači su požurili da razdvoje udžbenike na radne, koji roditelji plaćaju svake godine, i neradne koje nasleđujemo od prethodne generacije. Tu se dosta izgubilo na kvalitetu i sadržajnosti, a cena radnih listova dostiže cenu nekada celih kompleta”, kaže za naš portal, S.S., učiteljica razredne nastave.

Da podsetimo, strani izdavači koji štampaju udžbenike za strane jezike, kao što su Oksford ili Kembridž, nude komplet za engleski jezik koji se sastoji od udžbenika i radne sveske, a čija cena iznosi duplo više nego kod domaćih izdavača, što je dodatni trošak za roditeljski budžet.

Još jedan problem sa kojim se roditelji često susreću je nemogućnost da kupe udžbenike na jednom mestu, pa se desi da za 10 predmeta traže knjige od 10 različitih izdavača.

Iako u Srbiji postoji više od 70 izdavača udžbenika, značajan deo na tržištu zauzimaju i hrvatski Novi Logos i Bigz školstvo, odnosno slovenački Klett. Iako je tržište otvoreno, njihovo učešće u srpskoj privredi dovodi do podele mišljenja. Anketa koju smo sproveli na nekoliko hiljada prosvetnih radnika pokazuje da jedni nemaju ništa protiv, ali bi voleli kada bi i srpski izdavači mogli da plasiraju svoje udžbenike u komšijskim zemljama, dok drugi smatraju da nema potrebe za tim, jer ne treba puniti tuđe fondove kad možemo naše.

Ukoliko se smatra da je otvoreno tržište podjednako za sve zainteresovane, postavlja se pitanje zašto ovi izdavači, ali i domaći, štampaju samo udžbenike za osnovnu školu i za pojedine srednje škole, pretežno gimnazije, dok naši učenici stručnih škola uče iz zastarelih udžbenika iz 1993. godine, koji su stariji od samih đaka. Da li će novi Zakon o udžbenicima rešiti ovo i mnoga druga pitanja koja se pojavljuju u ovom članku, ostaje da se vidi.

Ministar Verbić je izjavio da će se Zakon o udžbenicima uskoro menjati, pa ostaje da vidimo da li će se ova nezavidna praksa promeniti i stati na put korupciji koja je cvetala u prethodnim vremenima.