''Nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, oženio sam Albanku i dobio na lutriji''

''Naučila sam srpski jezik kao da sam ga oduvek govorila. A i ovde sam se odlično snašla, jer su me svi lepo prihvatili. Najsrećnija sam, u stvari, što mi je suprug pun razumevanja i što je kruna našeg zajedništva i ljubavi trogodišnja Bojana'', reči su kojima svoju priču za ''Večernje novosti'' započinje Edmonda Kardaku Tomić (38), Albanka iz Skadra koja se pre nepunih pet godina udala za Zorana Tomića (39) iz kuršumlijskog brdsko-planinskog sela Sagonjeva. 

Svi je lepo prihvatili

Osim svekrve Radojke, koja je jedva dočekala snahu u kući, lepo su je, kaže, prihvatili i meštani.

''To mi je pomoglo da prebrodim sve nedoumice i nepoznanice na koje sam u početku nailazila - kaže Edmonda dok njenu priču pažljivo prati suprug i potvrdno klima glavom. Iako ga nismo pitali, Zoran kaže da se nije pokajao zbog izbora supruge.

''Pošto ovde nije bilo devojaka koje bi se udale za mladića na selu, odlučio sam da sa bratom i rođakom krenem u Albaniju jer sam čuo da devojke iz Skadra žele da se udaju za naše momke'', priča Zoran, koji u šali kaže da je ženidbom sa Edmondom dobio glavnu premiju na lutiriji.  

''Iako ništa nismo imali ugovoreno, uspeli smo da pronađemo ženu koja razume srpski i koja nas je uputila na Edmondinu porodicu. Još toga dana smo dogovorili brak, ali smo kasnije još jednom otišli sa poklonima za njenu porodicu, a nju poveli sa nama. Odmah je pokazala koliko je vredna i da razume život na selu, iako je do tada živela u gradu'', dodaje on.

Žive od poljoprivrede, obrađuju imanje, gaje jagode, maline, a od rada su uspeli da kupe i automobil, tako da sada lako stignu do grada. Zoran je srećan i zbog trogodišnje kćerkice, ali se nada da će Bojana uskoro dobiti brata ili sestru.

''Uz našu Bojanu sada imamo troje dece u selu, a ja se nadam da će ih biti još i da će ovo naše selo, koje je pogodno za razvoj voćarstva, imati još mladih bračnih parova i dece'', kaže Zoran na kraju susreta.