OČAJ U DONJECKU: Svaki put zaplačem kada uđem u praznu dečju sobu
"Kada izađem iz kuće, na ulicama vidim više pasa nego ljudi. Pred gradskom skupštinom ljudi vape za hlebom". Ovako situaciju u gradiću Ilovajsk u oblasti Donjeck opisuje Igor. Tamo su se ovoga leta vodile žestoke borbe između ukrajinske vojske i proruskih separatista, čiji je ishod bio na stotine mrtvih.
On je očajan. Zbog rata je izgubio svoju malu firmu. Više od šest meseci nije video svoju decu. Tokom borbi njegova žena je sa dve ćerke pobegla roditeljima na jug Rusije u oblast Krasnodar.
"Svaki put zaplačem kada uđem u praznu dečju sobu", priča Igor. Ne zna šta da radi. On doduše u Ilovajsku ima kuću, ali ovde nema budućnosti.
Ni u samom Donjecku situacija nije bolja. Metropola, koja je trebalo da bude pretvorena u ukrajinski centar biznisa, sve više se pretvara u mesto življenja starih, bolesnih i nemoćnih ljudi. Oko 60 odsto stanovnika navodi da nema šta da jede i da im je hrana hitno potrebna.
45-godišnja Larisa ipak je ostala u Donjecku. Njen najveći problem je nedostatak novca.
"Otac mi je bio rudar. On je bolestan i privezan za postelju. Naravno da ga neću ostaviti", kaže Larisa. Ni penziju svoga oca ona ne može da podigne. Ukrajinci isplaćuju penzije svojim građanima samo na teritorijama, na kojima imaju kontrolu, piše Deutsche Welle.
I 50-godišnji Oleg sa tugom priča o trenutnoj situaciji. Njegova kuća je nekoliko puta pogođena. Odlučio je da se preseli u Kijev. Ali njegova žena i dve ćerke su želele da ostanu u Donjecku. Prihvatili su ih prijatelji i poznanici. On ne veruje da bi se život u Donjecku u narednih nekoliko godina mogao normalizovati.