Od decembra i kod privatnika sa knjižicom?
Reforme zdravstvene zaštite trebalo bi da donesu kraće čekanje na pregled, kao i izbor ustanove u kojoj ljudi žele da se leče. Cilj je da se kapacitet zdravstvenog sistema bolje iskoriste.
Trećinu pacijenata u Srbiji godišnje leče privatni lekari, što je oko 500.000 poseta privatnim ordinacijama samo u Beogradu. Razlozi zbog kojih ljudi idu kod ovih lekara su poseta ginekologu i kardiologu i laboratorijske provere, piše RTS.
Dosta lekara radi i za državu i privatno
Iako već više od decenije traže da budu deo zdravstvenog sistema, privatnici ocenjuju da tome nikada nisu bliži nego sada.
Koloproktolog Zoran Krivokapić kaže da mu je rad u državnoj službi prioritet, ali da u poslednjih dvadeset godina ima i privatnu ambulantu.
"Mislim da je neophodno da imamo dodatni dohodak, jer država nije u mogućnosti da ponudi više sredstava", smatra Krivokapić.
"Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo nema listi čekanja i ne postoji nikakav objektivan razlog da neko ode kod privatnika, osim ako to sam ne želi", tvrdi direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS Aleksandar Stefanović i dodaje da mnogo lekara sa klinike radi i privatno.
Uključivanje privatnih lekara u zdravstveni sistem planirano je najpre u oblastima u kojima pacijenti dugo čekaju, kao što je snimanje magnetom ili skenerom.
Prema podacima Udruženja privatnih lekara, u Srbiji ima 4.500 privatnih ordinacija i ustanova sa više od 10.000 lekara. Vrednost koja je uložena u ordinacije i rad privatnih lekara je 3 milijarde evra.
Procena je da bi se dvoj pacijenata koji odlaze kod privatnih lekara udvostručio ako bi ih zakon izjednačio sa državnim kolegama.