AJA JUNG: Oni najbolji, koji se ne uklapaju u našu jezivu sliku, BEŽE U DALEKI SVET!

Koreograf i balerina Aja Jung ima brojne izazove na poslu. Najviše vremena posvećuje organizaciji 13. "Beogradskog festivala igre", manifestacije čiji je osnivač i direktor, ali i radu "Nacionalne fondacije za igru" u okviru koje se nalazi Baletska škola.

- Osim svakodnevnog rada sa decom i pedagozima, organizujemo i brojne majstorske kurseve i gostovanja. Već u novembru nam dolazi Kineski nacionalni plesni teatar, koji će nastupiti u "Centru Sava", dok se naši najstariji učenici spremaju za audicije u Izraelu.

Ona kaže da su planovi "Nacionalne fondacije za igru" i "Belgrade dance festivala" uvek veliki i da se raduje programu narednog izdanja.

- Za domaću publiku je spremno 15 svetskih kompanija, sa 23 novih koreografskih dela, među kojima je i par međunarodnih premijera. Odnosno, ukupno 24 celovečernje predstave u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Somboru. Ulaznice su, po ugledu na svetske festivale, već u prodaji. Iako je naredno proleće još uvek daleko, ima onih koji svoja mesta u pozorišnim salama žele da obezbede na vreme. Svečano otvaranje festivala na sceni "Sava Centra", označava i peto po redu gostovanje kultnog Holandskog plesnog teatra u Beogradu - otkriva Aja Jung.

Direktorka "BFI" dodaje i da će publika u "Sava centru" videti i predstavu "Istočna senka" u koregrafiji slavnog Jiržija Kilijana i u produkciji njegove nove trupe.  Komad je inspirisan pričama Samjuela Beketa, i u njemu igra, muzika i dekor, pletu dirljivo pozorišno iskustvo. I to nije sve.

- Holandski plesni teatar "NDT 1" donosi dva komada u koreografiji Pola Lajtfuta i Sol Leon, ali i rad Gabrijele Karizo, umetnice koja predvodi belgijsku trupu "Peeping Tom" koju je beogradska publika imala priliku da upozna. Francuski Le Figaro navodi da je "svega pet minuta ove predstave dovoljno da budemo sigurni da je Holandski plesni teatar jedno od sedam svetskih čuda pozorišne scene."

Na istu pozornicu stiže i Dimitris Papajoanu, jedan od najcenjenijih grčkih savremenih umetnika, planetarno poznat kao tvorac ceremonija koje su otvorile Olimpijske igre u Atini, Londonu i Bakuu. Kombinujući svoja znanja i iskustva iz oblasti vizuelnih i scenskih umetnosti, Papajoanu kreira spektakularne prizore, nakon kojih ostajemo sigurni da pozorište još uvek može da ponudi magiju.

- Njegova "Mrtva priroda" je komad koji donosi opustošenu scenu pod rastegljivim nebom, na kojoj optičku iluziju stvaraju skladna ljudska tela u sizifovskom pokušaju potrage za smislom. "Njujork Tajms" navodi da je "ovo delo koje podjednako pripada slikarstvu, arhitekturi, filozofiji, teatru i umetničkoj igri" - objašnjava Jung.

Dugo očekivana Forsajt kompanija iz Frankfurta, zakazala je međunarodnu premijeru komada "Primarna trilogija" u koreografi Jakopa Godanija, upravo na Beogradskom festivalu igre. Ovo je ujedno i delo koje najavljuje novu epohu čuvene trupe, ali i prilika da se beogradska publika upozna sa atraktivnim stilom i posebnom plesnom estetikom koreografa za koga je scena sinonim beskrajnih mogućnosti.

Nacionalna fondacija za igru

Aja Jung objašnjava da je danas malo talentovane i posvećene dece i da je obaveza i odgovornost svih u "Nacionalnoj fondaciji za igru" da im pružie pažnju i mogućnost da na vreme prikupe znanje, ostvare kontakte i dobiju šansu da odu u svet.

- Deca svakodnevno rade sa ruskim pedagozima iz "Akademije Vaganova", kao i sa nekoliko renomiranih domaćih pedagoga. Uskoro nas očekuju majstorski kursevi sa Aleksandrom Neškovim, prvakom Baleta Opere u Atini, kao i sa Maurom Astolfijem, koreografom iz Rima.

Umetnošću se boriti protiv vršnjačkog nasilja

Pošto radi sa decom, Aja Jung je svesna da je međuvršnjačko nasilje u porastu i da i najmlađi sve češće umeju da budu veoma surovi. Ipak, ona veruje da se protiv toga može boriti. Oružje za tu borbu je, naravno - umetnost!

- Ne verujem da se u ozbiljnim zemljama gde deca posećuju pozorišta, od malena gledaju operu i balet, odlaze u muzeje, čitaju knjige ili posećuju izložbe, i gde roditelji imaju mogućnost da se kvalitetno posvete njihovom odrastanju, u ovolikom procentu dešavaju surovosti među mališanima. Svakodnevno čitamo o prebijanjima, zlostavljanju, seksualnim iživljavanjima među najmlađima, a toliko smo mala zemlja. Pošto sam sama obilazila beogradske osnovne škole u okviru jednog projekta za UNESCO, svesna sam da deca iz strogog gradskog jezgra nemaju osnovnu kulturu slušanja muzike, gledanja pozorišne predstave, promišljanja jednog crteža ili skulpture. U tom i takvom svetu, koji je u tom najmlađem uzrastu u potpunosti ogoljen od sna, lepote i estetike življenja, oni su prepušteni jeziku i pravilima ulice, rijalitija i žute štampe. Iz tih razloga su sve naše fasade, haustori i parkovi uništeni, zbog toga naša deca ne umeju da razgovaraju već se udaraju, ili nam devojčice liče na pevaljke sa magistrale jer je to model po kome se u Srbiji postaje slavan. I na kraju, zbog toga oni najbolji, koji se ne uklapaju u našu jezivu sliku, beže u daleki svet!

Interesovanje za umetnost opada kako vreme prolazi, ali to ne obeshrabruje Aju Jung.

- Opadaće sve dok se budemo povlačili pred najezdom neukusa i kiča. Kvalitet uvek nađe svoju publiku, ali sam sigurna da cela kulturna javnost Beograda staje u jednu dvoranu Centra Sava. Balet milanske Skale je kod nas nastupio samo jedne večeri u ovoj sali, odnosno pred okoo 2.500 ljudi, dok je u maloj Ljubljani njihovu predstavu gledalo preko 7.000 ljudi. To je skoro tri večeri u našoj najvećoj sali za ovu vrstu pozorišnog događaja. Bojim se da gubimo bitku i u regionu, zar ne?  

Umetnost može da ponudi nešto što će okupirati pažnju velikog broja ljudi kao što to čine rijalitiji

- Pogledajte direktne prenose iz Metropoliten Opere, koji pune bioskopske sale širom sveta. To znači da milioni ljudi širom planete prate premijeru jedne opere ili baleta. Objasnite fenomen velikih pozorišnih kuća po evropskim metropolama koje po ogromnim cenama rasprodaju čitavu sezonu i zarade milione na blagajni. Šta su mjuzikli na Brodveju ili londonskom Vest Endu, ako ne jedna vrsta pozorišne zabave za milione ljudi i turista.

Ogroman novac se ulaže u Bijenale u Veneciji, u "Tanz im August" u Diseldorfu, u "Festival Roma Europa", ili bilo koji drugi veći projekat, baš zato što svi ti projekti imaju potencijal da vrate uloženo i ostvare dobiti za jedan grad ili region. Kultura je važna ekonomska grana, a ne samo jedna od mogućnosti da nacija bude okrenuta pravim vrednostima i kvalitetnoj zabavi.

 Na koji način se umetničke institucije bore protiv neukusa, rijalitija i pomerenih vrednosti? Da li postoji način da umetnost "parira" svetu šou programa, rijalitija, kiča i neukusa? 

- Postoji mogućnost da se svet šou programa i kiča oporezuje tako da finansira dobre projekte u kulturi. Vremenom bi se došlo do rezultata - zaključuje razgovor Aja Jung. 

Ukoliko vam je ovo bilo interesantno, saznajte priču mladog uličnog svirača koji putuje i svira kako bi kupio novo srce, jer mu ga je jedna devojka uzela i neće da ga vrati (više o tome na OVOM linku)