ONI OVO NISU REKLI: Cilj ne opravdava sredstva, zar ne, sine Brute?

Nekada se ljudi laćaju slavnih izreka da bi bili pametni, nekada da pojačaju intenzitet i dubinu govora koji drže, a nekada čisto iz navike.

U svesti većine nas orbitira nekoliko desetina citata koje svi znamo, a za koje apriori smatramo da znamo čije su. Međutim, nismo ni znali da smo navedeni na pogrešan trag.

Evo izreka koje nisu rekli oni za koje mislimo da jesu:

1. SMRT JEDNOG (ČOVEKA) JE TRAGEDIJA, SMRT MILIONA JE SAMO STATISTIKA

Strahotne reči koje oslikavaju beskrupulozan karakter, cinizam par excellence, pola veka nas uče da su izašle iz usta Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina.  Pripisujući mu smrt 20 do 40 miliona ljudi (zavisi od stepena antistaljinizma i rusofobije), mnogi su kao papagaj prenosili ove reči sve dok uverenje da je sovjetski dikator ovo rekao nije postalo aksiom.

Pravi tvorac izreke je nemački novinar, satiričar i pacifista Kurt Tučolski koji je 1932. u eseju o francuskom humoru kreirao lik francuskog diplomate koji o ratu kaže:

"Rat? Nije to tako strašno. Da, smrt jednog čoveka je katastrofa, ali smrt stotina hiljada - čista statistika!"

2. CILJ OPRAVDAVA SREDSTVA

Za čoveka bez pardona ili za okolnosti u kome moralisanju nema mesta, uvek se okrećemo Makijavelijevom "Vladaocu". E, zamislite, njegove reči su istrgnute iz konteksta.

Makijaveli je bio i satiračar. Na kraju krajeva, Mediči, porodica kojoj je "posvetio" delo "Vladalac" ga je hapsila i mučila. Međutim, tekst glasi ovako: "sredstva koja vladar primenjuje biće doživljena kao opravdana. Samo je potrebno navesti narod da misli kako su ona ispravna, što je utom lakše, ako upotreba sredstava donosi korist puku".

 3. (AKO NEMAJU HLEBA) NEKA JEDU KOLAČE

Surova madam, supruga francuskog kralja i austrijska princeza, Marija Antoaneta sinonim je poretka koji treba rušiti - bezočne bahatosti bogatih koji eksploatiđu uboge.

Na povike gladnih ljudi koji nisu imali hleba pred izbijanje Francuske buržoaske revolucije 1788, ona je navodno kazala "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače".

A u stvari, ove reči je zapisao Žan Žak Ruso u svojim "Ispovestima" koje je završio gotovo dvadeset godina ranije i nije ih pripisao u Francusku tek stigloj Antoaneti. Pride, upotrebio je reč pecivo, a ne kolače.

4. PRVO TE IGNORIŠU. POTOM TI SE SMEJU, PA TE NAPADNU. ONDA TI POBEDIŠ

Suma sumarum celokupne filozofije velikog Mohandasa Gandija. Nema sajta sa citatima koji ove reči ne pripisuje velikom indijskom borcu za nezavisnost putem pasivnog otpora.

Ne lezi vraže, ovaj govor nije držao on već Nikolas Klajn, jedan od pripadnika Udruženih sindikata tekstilnih radnika u Baltimoru 1918.

5. ZAR I TI, SINE BRUTE?

Evo jedne smrtonosne. Po mnogima najveća ličnost rimske istorije i, suštinski gledano, prvi rimski car u samrtnom času ovim se rečim obratio posinku, jednom od atentatora.

Svetonije Trankvil, pisac dela "12 rimskih careva", među kojima je i biografija Cezarova, samo napominje da "neki pišu" kako su poslednje reči slavnog vojskovođe i državnika bile "I ti, dete moje? Šekspir je kasnije reči uobličio u formu koju danas poznajemo.

6. HOĆEMO DA IZBRIŠEMO IZRAEL SA KARTE SVETA

Nakon rušenja talibanske vlasti i satiranja poretka Sadama Huseina u Iraku, Sjedinjene Države su se bile namerile na Iran, kao perjanicu "osovine zla". Ekonomske sankcije i propagandni rat prikazivali su bivšu Persiju kao najveću pretnju po svetski mir.

Opravdanje za to držanje nađeno je u rečenici Mahmuda Ahmadinedžada, iranskog predsednika od 2005. do 2013: "Želimo da zbrišemo Izrael sa mape sveta". Postoji samo jedna začkoljica - Ahmadinedžadove reči su iskrivljene. On je poželeo da Izrael doživi kolaps, ali ne i da ga satre "vo vjeki vjekov".