OPASNE MATERIJE U VAZDUHU: OVA tri grada su NAJZAGAĐENIJA u Srbiji!
Zagađenje vazduha povećano je i u Srbiji, posebno u danima sa maglom, bez vetra, a čak tri četvrtine stanovnika u gradovima izloženo je zagađenju iznad dozvoljenog nivoa.
U Bosni i Hercegovini nivo smoga doveo je do enormnog zagađenja vazduha, više o tome pročitajte OVDE.
Najzagađeniji su Užice, Valjevo i niži delovi Beograda, a više od 80 odsto emisija zagađujućih materija u vazduh potiče iz sektora energetike.
- Od početka novembra imamo nekoliko epizoda sa izraženim stabilnim vremnenom i porastom koncentracija zagađujućih materija. Porast i odstupanja u odnosu na standarde, u odnosu na normale, nije svuda isti, ali se za područje Srbije može reći da je epizodno bilo prekoračenja koja su bila i dva do tri, a u nekim ekstremnim slučajevima na nivou satnih vrednosti, pet puta veća od standardnih vrednosti - rekao je Tihomir Popović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Dima i čestica čađi ima i u selima, gde se ljudi greju na ugalj i drva.
U Beogradu najgore u Ulici despota Stefana
Jedna od najzagadjenijih tačaka u Beogradu, ali i u Srbiji je u Ulici despota Stefana gde je i merna stanica koja u najvećem broju zimskih dana, ukoliko ne duva košava ili ne padne sneg, pokazuje povećanu koncentraciju zagađujućih materija.
Tako je svake godine u grejnoj sezoni, veliki broj ljudi loži, pojačan je saobraćaj, ali zagađenja ima i zbog meteoroloških uslova.
- Oko pet puta je sada povećano na ovom mernom mestu u odnosu na koncentracije koje su dozvoljene. Mi smo na to skrenuli pažnju sugrađanima koji imaju neko hronično respiratorno oboljenje ili kardiovaskularno oboljenje da smanje dužinu boravka na otvorenom - ističe Vesna Slepčević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
Najugroženija deca
U poslednja dva meseca povećan je broj ljudi sa respiratornim problemima, a posebno su ugrožena deca.
- Velika je učestalost tako teških infekcija kada ljudi kašlju nedeljama. Oni koji imaju hronične plućne bolesti u ovom periodu imaju pogoršanje osnovne bolesti astme i hroničnog bronhitisa - objašnjava prof. dr Branislava Milenković iz Instituta za plućne bolesti.
U poslednjih deset godina porastao je broj obolelih od hroničnih plućnih bolesti i dece i odraslih. Slični podaci beleže se i u drugim evropskim zamljama, a jedan od razloga je sve zagadjeniji vazduh.