OTKRIVENA HILJADU GODINA STARA TAJNA STOUNHENDŽA: Sve što smo znali je - pogrešno (FOTO)

Različita su mišljenja o tome kako je izgledao Stounhendž i koja je bila njegova namena. Dugo je bila prihvaćena ideja vodećih svetskih arheologa o tome da je služio kao prostor na kome su se obavljalli religijski rituali i ceremonije.

Međutim, arhitekta Sara Jubank iznela je u javnost iznenađujuću teoriju o funkciji i izgledu Stounhendža: 

- S obzirom da nisam arheolog, to mi je omogućilo da Stounhendž vidim u potpuno drugačijem svetlu i da ne delujem unutar okvira koje je postavila arheologija. Verujem kako je Stounhendž sagrađen u Bronzano doba i to kao ovalna dvorana koja je bila opasana galerijama. Postojao je i gornji nivo, a celi prostor je bio natkriven krovom - objasnila je Jubank.

Sarah Jubank otkriva da je o ovoj mogućnosti razgovarala sa drugim ekspertima, kao i da se neki slažu sa njom, dok drugi u potpunosti odbijaju njene zamisli. 

- Ljudi su ponajviše sumnjičavi oko krova i pitaju postoje li ikakvi dokazi o njemu. No, kako očekivati da će drvo preživeti četiri hiljade godina, a propadaju krovovi stari tek nekoliko desetina godina. Takođe, pitaju me jesu li ljudi tada znali da grade krovove. Pa ako su bili u stanju micati kamenje teško između 20 i 50 tona, sumnjam da nisu bili u stanju napraviti krov.

- Arheolozi su opsednuti vremenom gradnje i značenjem Stounhendža. Ja sam na njega gledala kao na ruševinu i uz pomoć veština kojima raspolažem došla do građevine kakva je bio Stounhendž pre nego što je postao ruševina. Na kraju krajeva, zašto bi iko transportovao 75 neverovatno teških stena kako bi oko njih plesao dva puta godišnje? Ako na njima imaš krov, onda građevinu možeš koristiti cele godine - smatra Jubank.

 Arheolozi su krajem 2015. godine našli tačna mesta u Velsu na kojima su uzete stene za gradnju Stounhendža. Ono što misteriju čini većom je činjenica da se to se dogodilo oko 500 godina pre nego što su oblikovani u Stounhendžu. Struktura je prvo podignuta u Velsu, a tek kasnije razmontirana i preneta 225 kilometara dalje, u Solsberijsku niziju gde se građevina i danas nalazi.