LICEMERJE NA DELU: Ovim rečima je Solana naredio početak NATO agresije na SRJ (VIDEO)
Konkretan povod za početak bombardovanja bilo je navodno ubistvo 45 kosovskih Albanaca, meštana sela Račak, 15. januara 1999, za koje su zapadni izveštaji tvrdili da su bili civili, nasuprot tvrdnjama tadašnje vlasti SRJ da je reč o pripadnicima terorističke bande stradalim u oružanim borbama sa snagama bezbednosti.
Da je ovaj slučaj falsikovan kako bi NATO dobio zeleno svetlo za bombardovanje, potvrdila je kasnije i šefica OEBS forenzičarskog tima, Finkinja Helen Ranta. Ona je je pod pritiskom ministarstva inostranih poslova svoje zemlje i Vilijama Vokera, šefa verifikacione misije OEBS na KiM, praktično, falsifikovala izveštaj o događajima u selu Račak.
Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.
Naredbu je tadašnjem komandantu NATO snaga u Evropi, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana. Dana 23. marta 1999. godine, generalni sekretar NATO Havijer Solana obratio se međunarodnoj javnosti rečima:
"Dobro veče dame i gospodo, upravo sam naredio komandantu NATO-a za Evropu, generalu Klarku, da inicira vazduhoplovnu operaciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Namera je da ovom vojnom akcijom podržimo političke ciljeve međunarodne zajednice. Mi dalje želimo da podržimo međunarodne napore da obezbede Jugoslaviji sporazum o jednom prelaznom političkom rešenju. Dozvolite mi da objasnim, NATO ne vodi rat protiv Jugoslavije. Mi nismo u sporu sa jugoslovenskim narodom. Naš cilj je da sprečimo veće humanitarne žrtve i još veće represije i upotrebu sile protiv civilne populacije na Kosovu".
A RAK KOSI ŽIVOTE: Ovo su tačne LOKACIJE U SRBIJI gde je NATO bacao OSIROMAŠENI URANIJUM (MAPA)
U agresiji na SRJ svoje vazduhoplovne snage angažovalo je 13 zemalja (Amerika, Francuska, Velika Britanija, Holandija, Kanada, Nemačka, Belgija, Španija, Turska, Italija, Danska, Norveška i Portugalija). Tri zemlje, tada članice NATO-a, (Grčka, Island i Luksemburg) nisu angažovale svoje snage.
OVAKO SMO SAZNALI DA POČINJE BOMBARDOVANJE: Obraćanje Slobodana Miloševića naciji (VIDEO)
Grčka se pre početka agresije izjasnila da neće staviti veto na eventualnu agresiju. Odlučila je da pripadnici njenih oružanih snaga ne učestvuju u agresiji. Izjasnila se da neće dozvoliti korišćenje svojih baza za potrebe snaga NATO-a koje učestvuju u agresiji, izuzev onih koje je NATO do tada koristio.
SRAMOTA!!! Kako su se crnogorske novine OBRUKALE na godišnjicu NATO agresije (FOTO)