OVAKO SU HRVATI SILOVALI SRBE I BOŠNJAKE: "Svaka bi rodila da nismo stare" (VIDEO)

Većina nekadašnjih zarobljenika iz najozloglašenijeg logora Dretelj nada se da će zločini počinjeni tamo biti procesuirani i još uvek pamte strahote koje su preživeli. 

U proleće i leto 1992. godine predstavljao je mesto gde su bili zatočeni Srbi sa područja Hercegovine.

Hrvatske odbrambene snage su zatvorile Bošnjake na istoj lokaciji 1993. godine. Oko 3.000 ljudi bilo je izloženo silovanju, maltretiranju i nasilju.

U čapljinskom logoru "Dretelj" Srbi su u proteklom ratu zverski mučeni, ali su u Federaciji BiH uspeli da ubede tužioce da ovaj slučaj stopiraju kako krivci ne bi odgovarali za brojne zločine, rekao je Srni Milivoje Bokić, jedan od bivših logoraša.

Sa živih ljudi drali su kožu

 "U logor Dretelj srpski civili, pojedinci i cijele porodice, dovođene su iz svojih stanova i kuća sa prostora Mostara, Čapljine, Stoca, Gabele i drugih sela iz ove regije, a pripadnici HOS-a, Hrvati i Muslimani, na najsvirepiji način su ih mučili i zlostavljali", kaže Bokić.

Njegove muke počele su 19. jula 1992. godine kada je po njega u stan došlo osam muslimana obučenih u uniforme HOS-a - pretresli mu stan, uzeli novac i nakit i sa uperenim puškama odveli ga u logor "Dretelj".

"Prve batine sam dobio od Ivana Zelenike. Morali smo da pevamo pesme o Paveliću. Radili su nam najstrašnije stvari, žene silovali po više puta pred njihovim porodicama", priseća se Bokić i dodaje da je velika zla radio i Damir Glogovac  koji je zatvorenike terao da piju mokraću i da jedu fekalije.

  "Svake noći grupe od tri do pet siledžija HOS-a dolazili su da nas tuku. Na prozoru od hangara nalazile su se šipke od željeza, kroz koje smo provlačili ruke koje su dvojica držala, a treći bi nas tukao po glavi tupim predmetom, rezao ispod grla i to bi trajalo do onesvješćivanja, a onoga ko ne bi došao na prozor na mrtvo bi pretukli“, kaže Bokić i dodaje da su svako jutro morali čistiti prozore od svoje krvi.

Jedne noći Božo Balaban, jedan od zatvorenika nije hteo ići na prozor, pa je Vinko Primorac otključao vrata od hangara i ušao sa grupom svojih siledžija. Izveli su Božu, tukli ga drvenim palicama, nakon čega su ga polumrtvog  uneli, razapeli ga na prozor i opet ga tukli drvenim palicama dok nije umro.

Bokić dodaje da je Edin Buljubašić, koji je u hrvatskoj vojsci bio kapetan, organizovao žestoke tuče nad zatvorenicima, kao i Milan Kozina i Ahmet Makitan. Pojedinim zatvorenicima bi nožem rezali uši, bajonetom sekli jezik, vadili oči, otkidali glavu koju bi šutirali i sa živih ljudi derali kožu.

Užasna svedočenja

- Tukli su nas stražari, vojnici, civili, ko god je stigao. Zlostavljan sam i seksualno. Zatvorenike su terali da se skinu i jedan drugog oralno zadovoljavaju. Terali su nas i da se ljubimo – rekao je Slavko Bogdanović, koji je u Dretelj doveden 1992. godine.

– Uze onu flašu od litar pa o glavu, razbi se flaša u ‘iljadu komada, meni ništa, čoveče, bila je čvoruga. Ma ja sam mislio moraš mrtav biti od toga. Onda kad sam bio u samici, vadio mokraću, pa me terao da pijem.

Svaka su čuda i jade radili – rekao je Siniša Zurovac, još jedan od od zatočenih u ovom logoru koji još uvek ne zna ko su ljudi koji su ih mučili.

On je objasnio i da je bilo drugih načina zlostavljanja, kome su naročito bile izložene žene.

Jeziva silovanja

- Čuješ iznad nas samo jauk žena, pa šta je nego silovanje. Kasnije je jedna žena, kad smo razmenjivani, pričala kako bi svaka rodila da nisu bile stare. Po tom sam zaključio da su silovane - istakao je.

Ramiz Šuta je takođe ovde doveden i zatvoren zajedno sa 68 muškaraca bošnjačke nacionalnosti, među kojima je bilo i maloletnika. I on je svedočio o mnogim mučenjima, a mnoga je osetio i na sopstvenoj koži.

- Udaranje je bilo tako da sam jedne prilike izbrojao da su me 16 puta udarili vojničkom čizmom s jedne strane, pa onda toliko puta s druge strane. Da su rebra od čelika, popucala bi - rekao je Šuta, prenosi balkaninsignt.com

Većina nekadašnjih zarobljenika, među kojima su Srbi i Bošnjaci, nada se da će zločini počinjeni u Dretelju biti procesuirani, kako se to ne bi nikome i nikada ponovilo. Neki bivši zaroljenici ne žele da pričaju o onome što su preživeli, jer im je previše teško da se vraćaju u stravičnu prošlost.

Inače, postupajući po naredbi Tužilaštva Bosne i Hercegovine, pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) jutros su na području Hercegovine uhapsili četiri osobe zbog ratnog zločina u logoru Dretelj.

Kako je precizirano u saopštenju Agencije, “četvorka” je uhapšena zbog postojanja osnova sumnje da su tokom 1993. godine u logoru “Dretelj”, na području opštine Čapljina, počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Uhapšeni će biti privedeni u službene prostorije SIPA-e, gđe će se nad njima izvršiti kriminalistička obrada, nakon čega će biti predate Tužilaštvu BiH na dalje postupanje, prenosi portal “Klix”.

Osobe N. Z. (1958), P. K. (1960), K. R. (1956) i I. Č. (1960) lišene su slobode zbog postojanja osnova sumnje da su tokom 1993. godine u logoru “Dretelj”, na području opštine Čapljina, počinile krivično delo iz člana 173. stav (1) KZ BiH.

Mnogi su umrli od posledica mučenja

Prema navodima optužnice, zarobljeni civili su držani u nehumanim uslovima u logoru Dretelj, zlostavljani, pljačkani, pretučeni, silovani, terani na prisilan rad i mučeni na izrazito ponižavajuće načine.

Od posledica mučenja nastupila je smrt određenog broja osoba, a neki su odvedeni u nepoznatom pravcu, nakon čega im se gubi svaki trag, istakli su iz Tužiteljstva BiH.