MRAČNE STRANE ONLAJN SVETA: Inspektorka iz Beograda otkriva kako da ostanemo bezbedni na internetu

Ispektorka Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Gordana Vujisić podvlači da se tim čiji je član bavi svim oblicima internet kriminala, ali da su prioritetni slučajevi oni u kojima je dete žrtva. U razgovoru koji smo sa njom vodili inspektorka Vujisić, ukazala nam je na opasnosti koje vrebaju na internetu, poručujući da svako ko se ne zaštiti može biti žrtva, govorila je o potrebi da se roditelji edukuju i informišu pre nego što detetu dozvole pristup internetu, otkrila na kojim mestima na internetu su deca najviše izložena opasnosti, kao i mnoge druge korisne informacije koje su neophodne svakom korisniku interneta.

Svi vide Fejsbuk kao najveću opasnost, ali što se tiče razmene obnaženih fotografija i video snimaka, ova društvena mreža je najmanje korišćena.

Sajt Ask.fm, za koji možemo reći da je veliko zlo na internetu, popularan je kod dece od I do VI razreda osnovne škole. Sajt je koncipiran tako da se postavljaju pitanja, naravno škakljiva, o seksu i svemu onom o čemu deca ne pričaju sa roditeljima. Deca umišalju da su tu sami sa svojim vršnjacima, a sajt je opasan jer nije kao neke ozbiljnije društvene mreže na kojima možete da se zaštitite, već je sve javno i potpuno otvoreno. Prema svetskim istraživanjima na ovom sajtu nalazi se oko 60% pedofila - znači ima ih više nego dece!

Pomenula bih još jedan sajt, Omegle.com. To je sajt gde ,,listate'' različite osobe koje se snimaju. Dešava se da se na ovom sajtu devojke svlače i da ih osoba koja to gleda snimi i onda podeli po internetu. Imali smo mnogo ovakvih slučajeva, sajt je u Srbiji izuzetno popularan među tinejdžerima, a naša praksa je pokazala da roditelji u najvećem broju slučajeva nisu ni čuli za njega.

TO ŠTO DETE SEDI U KUĆI NE ZNAČI DA JE BEZBEDNO

Ranije smo savetovali da kompjuter stoji u dnevnoj sobi, pa da roditelj kad prolazi ''baci pogled''. Međutim, sada je ta priča pala u vodu, jer u Srbiji skoro svako dete ima pametni telefon i neograničen pristup internetu. Pritom, telefon u sebi ima kameru i vrlo je lako napraviti neprikladnu fotografiju.

Ima mnogo aplikacija koje korisnicima nude opciju ''sigurnosti''. Na primer, Snapchat je aplikacija koja daje mogućnost da odredite koliko će vaša fotografija da traje na telefonu primaoca. I kada razgovaram sa decom i pitam ih da li je to sigurna aplikacija, oni tvrde da jeste. I onda ih pitam da li znaju šta je screenshot, i svi znaju. Tada im ''klikne'' u glavi da je 30 sekundi, koliko su na primer odredili da traje prikaz fotografije, sasvim dovoljno da se napravi screenshot.

Roditelji o ovome uglavnom ne znaju ništa, zato moraju da se informišu, nauče kako da zaštite dete, a upravo na internetu ima mnogo korisnih informacija. Moraju da zaborave na lažnu sigurnost koju stvara činjenica da je njihovo dete u kući i da je zbog toga bezbedno, jer nije. Ključno je da uspostave poverenje zbog kojeg će im dete svaki put kada ih nešto na internetu uznemiri, ispričati šta se desilo.

Činjenica je da roditelji o internetu znaju mnogo manje nego deca i zato moraju da pronađu vremena da nauče. Ne moraju da budu stručnjaci za računar, dovoljno je da sednu pored deteta, da razgovaraju sa njim, traže da pogledaju ko su mu prijatelji, da vrše neku kontrolu. I nije jedini zadatak da roditelj sačuva dete od nasilnika, već i da se trudi da ograniči vreme koje dete provodi na internetu, kako bi ga zaštitilo od otuđenosti od društva i zavisnosti od interneta.

I naravno, ako ipak dođe do toga da dete postane žrtva, mora se prijaviti nadležnim organima i obavezno sačuvati sve ono što bi moglo da bude dokaz. Na primer, kod Fejsbuka obavezno sačuvati link naziva profila sa kojeg je dete uznemiravano, jer su to obično lažni profili koji nakon izvršenja krivičnog dela budu obrisani. Treba sačuvati fotografije, prepisku, sve su to dokazi na sudu.

PEDOFILI SU UVEK TAMO GDE SU DECA

Postoje, uglavnom je reč o deci kojoj roditelji nisu posvećivali dovoljno vremena, često su to deca razvedenih roditelja, prezaposlenih roditelja ili roditelja koji se nimalo ne razumeju u računare, pa ne mogu da kontrolišu decu. Što se tiče krivičnih dela gde dolazi do razmene materijala koji su sama deca napravila, reč je uglavnom o tinejdžerima, a onlajn predatorima su ciljna grupa deca ispod 13 godina.

Roditelji su neoprezni, jer postavljaju slike dece u kupaćim kostimima ili slike obnažene dece, ne shvatajući da to može da iskoristi neki pedofil koji će te fotografije da proda. I vaše dete, koje ste vi slikali na letovanju, završava na nekom pedofilskom sajtu. Često nam se dešava da kada zaplenimo pedofilski materijal, pronađemo fotografije sa plaže koje su upravo i preuzete sa profila roditelja deteta.

Politika Fejsbuka kao društvene mreže je da ne možete da imate profil, ukoliko ste mlađi od 13 godina. Kada pitam roditelje zašto su detetu od 6 godina napravili profil, dobijem odgovor da su to učinili kako bi mu omogućili da igra igrice, ali da nema razloga za brigu jer znaju šifru i nema fotografija deteta. Međutim, na Fejsbuku igrice imaju chat. I naravno da se i tu nalaze pedofili, oni su svuda gde su deca, zato sam apsolutno protiv toga da dete mlađe od 13 godina ima profil na Fejsbuku, bez obzira da li roditelj ima šifru, bez obzira na sve sisteme zaštite.

Dešava se da dete bude pod prevelikim pritiskom sredine jer svi njegovi drugari imaju profile na Fejsbuku, bilo je slučajeva i da su deci koja nemaju svoj profil vršnjaci pravili lažni i na taj način ga šikanirali.

Ako se roditelj nađe u situaciji da shvati da je možda bolje da dozvoli detetu da ima profil, nego da ono bude jedino koje profil nema, onda se najpre mora upustiti u ozbiljan i iscrpan razgovor o svim merama predostrožnosti. Detetu se konstantno treba naglašavati da mora da vam prijavi svaki kontakt sa nepoznatom osobom i svaki sadržaj koji je kod njega izazvao neku vrstu uznemirenosti.

Naravno, morate da imate šifru i  proveravate šta se dešava, deca sa tim do nekog tinejdžerskog doba nemaju problem. Kasnije, oni žele svoju privatnost i treba im je dati, ali vi ste kontinuiranim razgovorom sa detetom do tog trenutka već razvili u njemu sposobnost da promišljeno koristi internet.

Ukoliko odrasla osoba uznemirava malolentnu sadržajima seksualnog karaktera, to je krivično delo. Isti je slučaj ako se radi o porukama u kojima se preti napadom na život ili telo te osobe ili njoj bliske osobe - to je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Sa druge strane, ako je reč o pozivima tokom kojih neko ćuti, prekida vezu i slično, onda se prijavljuje provajderu. Koliko znam, njihova procedura je da upozore osobu koja uznemirava neku drugu, a ukoliko se uznemiravanje nastavi, blokiraju karticu.

Suština je da uvek treba prijaviti. I kada je reč o maloletnicima mlađim od 14, i kada nema elemenata krivičnog dela, uvek treba prijaviti, pa čak i samo da bi se dobio savet.

PROUČITE PRAVILA KORIŠĆENJA

Moj savet deci je da uopšte ne dolaze u situaciju da razmišljaju da li je profil lažan ili ne. To što je profil napravljen juče, ne znači ni da je lažan ni da nije.

Kada se desi da vam osoba koju poznajete i prijatelj vam je na Fejsbuku, pošalje zahtev sa svog novog profila, obavezno proverite o čemu se radi, jer je moguće da je neko napravio lažan profil sa njegovom fotografijom. Ukoliko mu je ukraden identitet, bez odlaganja se prijavljuje administratorima Fejsbuka. Jer možda se toj osobi čiji je identitet ukraden ništa neće desiti, ali se može desiti nekom detetu.

Čini mi se da se trend da se deca utrkuju ko će imati više prijatelja smanjio. Međutim, često kada razgovaram sa decom dobijem informaciju da su im profili vidljivi samo prijateljima, a fotografije vide prijatelji prijatelja. Onda im predstavim jednostavnu računicu sa minimalnim ciframa - ako imate 100 prijatelja i svako od vaših prijatelja ima 100 prijatelja, dolazite do toga da 10.000 ljudi može da vidi vaše fotografije. Verovatnoća da se među 10.000 ljudi nađe neko ko je zlonameran je velika. Razmislite koliko ljudi onda ima pristup vašim ličnim podacima, jer to nisu samo adresa i broj telefona, već i kad se slikate ispred zgrade, škole, automobila. To ne treba da se deli javno. 

Pre svega, treba detaljno pročitati uputstvo za korišćenje, na primer Fejsbuka pošto se najviše koristi. Ono je dostupno na srpskom i tu se nalaze sve potrebne informacije. Nikada mi se na predavanju nije desilo da je neko od roditelja ili dece rekao da je ovo uputstvo pročitao.

Deca misle da je profil zaštićen ako su im zaštićene fotografije i lista prijatelja. Kada sam ih pitala da li neko od njih zna kako da zaštiti svoj profil od nekoga ko je na neki način saznao njihovu šifru, niko nije znao. A jednostavna opcija je da unesete svoj broj telefona i vama će, u slučaju da neko sa drugog računara pokušava da uđe u vaš profil, stići kod na mobilni telefon. I samo onaj ko je taj kod dobio i ukuca ga u Fejsbuk, može da pristupi profilu. To je jedna od boljih zaštita koje Fejsbuk nudi.

I pre svega, među prijateljima morate imati isključivo ljude koje poznajete i kojima verujete.