PALA GRČKA, PAŠĆE I ITALIJA: Putinovo uporište u EU i NATO raste iz dana u dan

Italija se već neko vreme nalazi na radaru Kremlja i za to postoje valjani razlozi. Međutim, to nije prošlo neprimećeno

Vikiliks je još 2010. godine objavio tajni diplomatski dokument koji je godinu ranije američki ambasador u Rimu poslao u Vašington. U dokumentu se izražava zabrinutost zbog velikog približavanja Italije Rusiji zbog čega se postavlja teza koliko je Rim veran svojim zapadnim saveznicima.

Naime, Italija već godinama vodi jednu specifičnu spoljnu politiku na način da je s jedne strane geopolitički, ekonomski, vojno i kulturološki deo zapadnog bloka, odnosno NATO pakta i EU, dok s druge strane gaji izuzetno bliske odnose s Rusijom do te mere da je Moskva doživljava kao snažan adut u međunarodnim pregovorima sa Zapadom.

Koliko je ustvari Vašington bio zabrinut zbog svojih saveznika na Mediteranu govori i činjenica da je 2009. Hilari Klinton, tadašnja državna sekretarka, dala direktivu američkim ambasadama u Rimu i Moskvi da istraže privatne i poslovne interese Silvia Berluskonija i Vladimira Putina koji bi potencijalno mogli da definišu spoljnu politiku dvaju zemalja.

Istorija dobrih odnosa

Nakon pada Berlinskog zida, italijanski premijer Silvio Berluskoni je 1994. postao prvi zapadni lider koji je potpisao sporazum o prijateljstvu i saradnji s Rusijom. To prijateljstvo se nastavilo do današnjih dana često stvarajući negodovanje među zapadnim saveznicima.

NATO PAKT JE ILUZIJA! SAD napuštaju Alijansu i za to su krivi Evropljani

Od 1990. do 2010. Italija i Rusija su potpisali niz sporazuma u području industrije, turizma, poreza, energetike, razvoja malih i srednjih poduzeća. Ti sporazumi su rezultirali su 1994. osnivanjem Saveta za ekonomsku, industrijsku i finansijsku saradnju.

Energetika je sektor koji posebno veže dve zemlje. Naime, 2015. godine 49 odsto svojih energetskih potreba Italija je dobijala iz Rusije. Velika energetska zavisnost tako je postala jedna od glavnih okosnica italijanske spoljne politike i razlog balansiranje vlade u Rimu između Zapada i Rusije.

Tajni diplomatski dokument

Podaci koji su procurili iz Vikiliksa 2010. nam otkrivaju intenzivnu diplomatsku korespondenciju između Vašingtona i američke ambasade u Italiji. Naime, ono što je mučilo američke funkcionere je bio jako blizak odnos tadašnjeg premijera Berluskonija s Putinom. Amerikanci su verovali za italijanskog premijera da je prozapadno orijentisan, ali ih je zabrinjavala njegova bliskost, privatno i javno s ruskim liderom.

STRADANJE JEDNOG NARODA: Hoće li Turska i dalje negirati svoju genocidnu prošlost?

Ronald Spolji, američki ambasador u Italiji je na temelju svoje istrage u diplomatskoj komunikaciji izjavio da Berlusconi ima više kontakta s Putinom nego s bilo kojim drugim liderom.

U dokumentu se navodi da je rusko-italijanski prijateljski odnos izuzetno kompleksan i plod istorijskih razloga, geostrateških kalkulacija, energetske zavisnosti, trgovinskih odnosa, investicija ali i ličnog prijateljstva Berluskonija i Putina. Kombinacija tih faktora čini italijansku spoljnu politiku jako podložnu pokušajima Rusije da steknu veći uticaj u Evropi i oslabe američke strateške interese.

Energetska zavisnost ključ

Italijanski naftni gigant ENI već godinama uživa veliku podršku italijanske vlade u ostvarivanju raznih italijansko-ruskih projekata. Zbog strateške važnosti za Italiju, ali i činjenice da se nalazi među 25 najprofitabilnijih kompanija na svetu, s kapitalom od 60 milijardi evra, ENI ima veliki uicaj na diplomatsku klimu i italijansku vanjsku politiku, posebno prema Rusiji.

Zbog slabog uticaja državnih institucija na italijansku spoljnu politiku i strateške važnosti energetskog sektora, ENI je postala svojevrsno predstavništvo italijanske spoljne politike u području energetike. Štaviše, u procurelim diplomatskom dokumentu se tvrdi da je stav ENI-ja da je najveća pretnja energetskoj zavisnosti Zapadne Evrope Ukrajina, a ne Rusija i da se rešenje sastoji u gasu i naftovodima koji zaobilaze Ukrajinu. Naime, takav stav je prilično interesantan za trenutnu situaciju s ukrajinskom krizom.

Dokument se završava komentarom američkog ambasadora da je pokrenuta jedna agresivna kampanja na svim nivoima da se oslabi Berluskonijev odnos prema Rusiji kao i njegov stav da se radi o jednoj demokratskoj i stabilnoj zemlji koju ustvari provocira Zapad.

ISTORIJA SE PONAVLJA: EU ista kao Jugoslavija pred raspad

Nakon objave ovih dokumenta usledili su demanti sa svih strana. Ruski i italijanski portparoli su izjavljivali kako se radi o neosnovanim optužbama. Međutim, iz cele situacije se moglo zaključiti da je Vašington ipak pokazao veliku zabrinutost za put kojim Italija ide.

Dokaz za to je direktiva tadašnje državne sekretarke Klinton američkim ambasadama u Moskvi i Rimu da istraže sve lične interese i investicije Putina i Berluskonija koje bi mogle da utiču na njihove spoljnopolitičke odluke.

Kako god da bilo činjenica jest da su rusko-italijanski odnosi već godinama iznimno bliski. Zbog toga Rusija u Italiji danas ima pouzdanog saveznika koji će barem delomično predstavljati njene interese unutar EU i NATO pakta, OEBS-a i drugih međunarodnih kanala.

Takvu politiku nastavlja i novi premijer Mateo Renci koji je nedanov izjavio da Rusija i Italija imaju nabliskije odnose i da stoje rame uz rame kada je reč o globalnim izazovima, podsećajući da je istorija njihovih trgovinskih, humanitarnih i kulturnih kontakata duga više od pet vekova.