Pesma kojom je mladić podsetio na žrtve Oluje: "Mnogi do zadnjeg ostaše, ali ih ubiše ustaše"

OLUJA NAD KRAJINOM

Ranom zorom u četri sata,
udarila Hrvatska granata.
Kraj ognjišta od kamena,
leži baka stara,
u plamenu gori Dinara.

Gori Kordun, Lika i Banija,
za njom suze lije Dalmacija.
Srbinu su prišli s' leđa,
pa je pala i Srpska Tromeđa.
Drvar je obavijen tugom,
i sva sela kraj Petrovca,
ovo je gore od Jasenovca.

Tužna je svanula zora,
ubijeno je mnogo kraj Dvora.
Beže Srpske izbeglice,
povučene naše jedinice.
Narod plače, suze lije,
šahovnica u Kninu se vije.
I hteli bi znati istinu,
ko je izd'o Srpsku Krajinu.

Mnogi bili na položaju,
čuli su za ovu izdaju.
Mnogi do zadnjeg ostaše,
ali ih ubiše ustaše.
A kolone kao reka,
tužnu sudbinu čeka.

Niko ne zna gde je tata,
ni rođena sestra ni bata.
A svuda lete avioni,
Srbina iz Krajine goni!

A izdajnici piju viski,
s' dušmanima postali bliski.
Velike igre igraju,
a svoj narod ubijaju.
Uvek je bilo izroda,
za pare i majku proda.

Takva nama je sudbina,
osta pusta cela Krajina.
Crni obod zemlju greje,
izdajnik mučki se smeje.

Krvnicima beše malo,
pobiše sve što je ostalo.
Džaba Gotovina slavi pobedu,
neće dočekati kosu sedu.
Sramna vam je vaša akcija,
zar se i dete ubija?

Ko može opisati strahote,
reci prokleti živote?
Devetnaesto leto dođe,
ali rana nikako da prođe.
Oni svakog leta slave,
a mi žalimo Srpske glave.

Doćiće novi Gavrilo,
vratiće što je Srbinovo.
Pucaće iz pištolja,
jer tako mu je volja.
Ubiće onu fukaru,
što je zapalio Dinaru.

Sićiće s nebesa vila,
obasjaće Jankovića dvore.
Zvaće Krajina dok je živa,
da se vrate deca na svoje.

Pesme piše od od sedmog razreda osnovne škole, a sve je krenulo spontano, tako što emociju jednostavno prebaci na papir. Ipak, pesma o “Oluji“ koju nam je prosledio kako i sam kaže nosi jedno drugo osećanje.

Ceo kraj iz kog vodi poreklo bio je zavijen u crno. Tamo po njegovim rečima ne postoji ni jedna kuća u tom kraju da nema nekog ko je nastradao da li za vreme Drugog svetskog rata ili pre dvadeset godina. Sva njegova familija vuče korene iz Krajine, a poseban utisak na ovog mladića ostavila je njegova baka koja ga je i inspirisala da napiše ovu pesmu.

“Pesma koju sam napisao za Oluju je posebna. Napisao sam je pre godinu dana kada je bio Parastos žrtvama Oluje. Otišao sam kod bake i tada su me obuzele su me neke emocije. Baka je bila uplakana, kao i svake godine kad taj dan dođe. Rekla mi je da se seća da su 'udarili u četiri sata'. Ta njena rečenica me je inspirisala i sklopio sam rimu u glavi koju sam preneo na papir“, priča Petar za portal SrbijaDanas.com.

Ovog mladića koji ima 19 godina i koji je o Oluji čuo iz priča na Parastosu kom je prisustvovao najviše je ganula jedna majka kojoj su se suze slivale niz lice.

"Pokušao sam da tugu običnog čoveka koju on ima prema svom rodnom kraju da prenesem na papir, jer kad vidite grupu ljudi koji imaju istu brigu i istu tugu ne možete da ostanete ravnodušni. Kad sam bio u crkvi posmatrao sam ljude koji su došli na Parastos. Video sam tu jednu stariju ženu, majku, koja pali pet šest sveća i kako joj se suze nižu jedna za drugom. To me je pogodilo", objašnjava Petar.

Dešavanja za vreme Oluje on vidi kao jednu veliku tragediju:

“Kada vidite neke slike i snimke dobijete želju da znate šta se tamo sve dešavalo. Ja se vodim time da ako ne poštuješ svoje pretke, korene, neće poštovati ni tebe. Uvek me uhvati neka tuga kada vidim zapaljena sela i te kolone ljudi koji se iseljavaju sa svog ognjišta. To su sve nedužni ljudi, koji su sve izgubili u jednom danu“, kaže Petar.

Ono što Petra, takođe, inspiriše su mladi ljudi iz Krajine koji se okopljaju, koji čuvaju tradiciju i svoje korene.

"Oluja nije mogla da slomi te ljude. I posle svih stradanja oni i piju i pevaju i nastavili su da žive normalno. Oni su veliki borci. Jaki su ko stena, i kada ih vidite pomisili biste da ne mogu da zaplaču, ali su oni ustvari veliki emotivci. Svako voli i poštuje običaje Krajine, a održala ih je pesma i sloga", kaže Petar.

Petar nam je ispričao i da je veliki obožavalac Baje Malog Knindže.

“Još kada sam bio sedmi razred Baja mi je postao uzor. Kroz njegove pesme sam pronašao svoj put, da radim na sebi, da krenem da čitam književna dela, i da se interesujem da radim na sebi, da krenem da pišem, da onu emociju što nosim u srcu bacim na papir. Baja i njegove pesme mi daju jednu veliku moralnu podršku za rad. Veliku snagu da pišem daju mi ljudi koji me podržavaju jer da nije bilo njih ne bi bilo ni pesama“, zaključuje Petar.