"MOJ VLADIMIRE...": Pismo majke mrtvom sinu koji je stradao u paklu košara (VIDEO)
Od septembra 1998. do 10. aprila 1999. oko 200 mladih vojnika je branilo granicu naše zemlje sa Albanijom, na karauli Košare. Branili su je od pripadnika UČK, terorista koji su upadali u SRJ kao organizovane terorističke grupe, potpomognute dejstvovanjem NATO.
PAKAO KOŠARA: Srpski Termopil sa kojeg je odbijena invazija OVK i NATO pakta (VIDEO)
Vladimir Radoičić iz Beograda imao je samo 19 godina kada su ga ubili teroristi kod graničnog kamena na granici SRJ i Albanije. Poslat je na Kosovo i Metohiju nakon samo dva i po meseca obuke.
Vladimir se javio majci dan pre nego što je poginuo. Ubili su ga sutradan, u devet i petnaest ujutru. To je bilo njegovo prvo i psolednje javljanje majci. Sahranila ga je 3. oktobra.
Od tada je prošlo 18 godina.
Traga za istinom 18 godina
Majka Lozanka već 18 godina pokušava da otkrije ko je sebi dao za pravo da toj deci u ratnim uslovima skrati obuku koja je trebalo da traje bezmalo šest meseci. Da objasni sebi zašto su borci sa Košara i njihove zasluge skrajnuti.
Majka Vladimira Radoičića pisala je pismo mrtvom sinu.
"Moj Vladimire,
Godine su prošle od dana tvoje pogbije i moram priznati da sam polako digla ruke od mnogih stvari. Vremenom sam prihvatila činjenicu da te više nema. Nisam se još pomirila, ali sam prihvatila tvoju smrt. I to je neki napredak, zar ne?
NADJAČANI ŠEST STOTINA PUTA: Kako smo se branili od agresije NATO pakta (VIDEO)
Država i vojska su se odrekli tebe i tvojih drugova. To posebno boli nas majke koje ćemo umreti čekajući da nam se iz vojske vratite. Ipak, ono što najviše pogađa naš narod jeste da su se oni odrekli i Kosova... Tog sudbonosnog Kosova koje mi te uzelo. Želja mi je da vidim to mesto, da se na njemu poklonim i da zapalim sveću. Da peške prođem put od Karaule do mesta moje i voje golgote. Da na tom mestu podignem spomen ploču jer jedino ona i smao ona može biti međaš između nas i njih. Kako vreme prolazi sve manje nade ima u meni da ću želju ispuniti.
Tvoja majka"