POČETAK VELIKOG RATA- Od povoda do uzroka, od napada do odbrane!
Nakon Sarajevskog atentata, Austrougarska je Srbiji poslala ultimatum, poznat kao Julski ultimatum, na koji je Srbija, kojoj nije odgovaralo posle Balkanskih ratova još jedan, odgovorlia krajnje pomirljivo. Odbivši jedino stavku koja bi poljuljala njenu nezavisnot, Austrougarskoj je to bilo dovoljno za povod. Srbiji je objavljen rat u tri rečenice putem telegrafa.
U Srbiji je usledila opšta mobilizacija, 26. jula 1914. godine, a istog dana mobilizaciju je objavila i Austro-Ugarska.
Odmah potom formirana je Vrhovna komanda srpske vojske na čijem se čelu našao general Stepa Stepanović kao zastupnik trenutno odsutnog vojvode Radomira Putnika.
Vrhovna komanda je odmah preseljena u unutrašnjost zemlje, u Kragujevac, pošto se Beograd tada nalazio na samoj graničnoj liniji. Istovremeno usledilo je naređenje da se Dvor, Vlada, državna nadleštva, Narodna banka s trezorima, državna arhiva, Presbiro, upute u unutrašnjost zemlje.
Austrijski ratni brodovi otpočeli su 28. jula uveče bombardovanje Beograda koje je bez prestanka trajalo narednih sedam dana. To bombardovanje bilo je uvod u rat, najveći koje je čovečanstvo do tada videlo. Sukob Srbije i Austro-Ugarske bio je sudar dva neravnopravna protivnika. Srbija je imala 4.500.000 stanovnika, a Austro-Ugarska preko 53.000.000 stanovnika. Bio je to biblijski sukob Davida i Golijata.
Uzrok i Povod
Uzrok Velikog rata daleko prevazilazi povod (Sarajevski atentat) i seže u političku prošlost Evrope i Srbije. Dve carevine, Nemačka i Austrija su više od sto godina vodile politiku prodora na Istok, želeći da pod svoju kontrolu stave Balkansko poluostrvo koje je bilo od ključne važnosti za kontrolu Istočnog Sredozemlja i Bliskog Istoka. U tom pohodu smeta im Srbija. Istovremeno, svetske sile formiraju se u dva vojna bloka - Antantu i Centralne sile. Ovi drugi žele da dođu do kolonija i da izvrše njihovu preraspodelu.
Srbija je posle Majskog prevrata 1903. godine, svoj kurs spoljne politike okrenula prema Rusiji i Francuskoj, za koju se i vojno vezala kupujući od nje topove i vojnu opremu. Uz sve to, u pograničnim austrougarskim oblastima sve više je jačala ideja jugoslovenstva, koja je u Srbiji videla ključ svog oslobođenja. Sve je to direktno podrivalo interese Austro-Ugarske, koja je Srbiju počela da smatra za svog glavnog neprijatelja.
Carinski rat
Naglašena srpska politika industrijske zaštite, austrougarski agrarni protekcionizam, sklapanje srpsko–bugarskog carinskog saveza i zaključivanje zajma u Francuskoj za naoružanje i izgradnju železnica (1905) Austrougarskoj su poslužili kao razlog da 1906. godine uvede ekonomsku blokadu Srbiji. Ova blokada, koja je trajala do 1911. godine, poznata je kao Carinski rat. Dvojna monarhija je zatvorila granice i sasvim zabranila razmenu robe sa Srbijom. Zbog toga je srpska privreda morala da traži nova tržišta.
Iz tog rata Srbija je izašla kao pobednik. Proizvode koje je ranije izvozila samo Austrougarskoj sada je upućivala Dunavom i preko Soluna u druge zemlje Evrope. Srbija je tad prvi put osetila svoju snagu.
Udar preko Drine
Glavni zapovednik austrougarske vojske koja je imala zadatak da kazni Srbiju, bio je vojni poglavar Bosne i Hercegovine, ponemčeni Slovenac Oskar Poćorek. On je bio jedan od lidera ratničke stranke u Austro-Ugarskoj i važio je za jednog od najboljih vojnih stručnjaka. Njegova mržnja prema Srbima bila je velika, i stalno je govorio da Austro-Ugarska neće imati mira dok Srbija ne bude uništena.
Bečki vojni stručnjaci računajući na faktor iznenađenja nisu uputili svoj glavni udar u pravcu Beograda već preko Drine u pravcu planine Cer.
U krvavoj Cerskoj bici koja je trajala od 11. do 18. avgusta, srpske divizije ne samo da su zaustavile austrijsku ofanzivu nego su potpuno razbile austrijsku vojsku i naterale je na povlačenje. Gubici na obe strane bili su veoma veliki. Austrijanci su imali 23.000 mrtvih i ranjenih i 5.000 zarobljenih vojnika, dok su Srbi izgubili preko 16.000 ljudi.
Najtragičnije je prošlo srpsko stanovništvo jer se bes neprijatelja iskalio na nedužnim žiteljima Mačve i Podrinja. U nečuvenim zverstvima ubijeno je preko 4.000 staraca, žena i dece. U svom prvom napadu na Srbiju, austrougarska vojska je bila poražena a Cerska bitka je u istoriji Prvog svetskog rata ostala zabeležena kao prva pobeda saveznika nad Centralnim silama.
Zapovednik austrougarske vojske u Sremu, general Alfred Kraus napisao je: „Upoznali smo Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja... Oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća no Rusi, Rumuni i Italijani.“
K.B