POGLED U BLISKU BUDUĆNOST – KAKO ĆE IZGLEDATI SVET POD DOMINACIJOM KINE?

Moć Kine je u munjevitom ekonomskom porastu, a ova zemlja je za svega 30 godina postala druga zemlja na svetu po bruto društvenom proizvodu. Njen enormni ekonomski rast će je u bliskoj budućnosti dovesti na prvo mesto, veze Kine sa ostatkom sveta postaju sve jače a uticaj ove zemlje se sve više širi na globalnom nivou.

Da li je moguće da če Kina u toku sledeće decenije postati novi “vladar” sveta? Po čemu bi se taj sistem hegemonje razlikovao od onog koji pamtimo iz nekoliko proteklih vekova?

KINA – SILA KOJA TO NE ŽELI BITI

“Ako sve prođe dobro i ne bude većih problema, Kina će sasvim izvesno postati najmoćnija sila sveta. Međutim, u području kulture postoje značajna ograničenja. SAD su oduvek smatrale da imaju ulogu “Mesaje” i na taj način učvršćivale svoju dominaciju u svetu, ali Kina ne namerava da nametne globalnu hegemoniju već da uspostavi multipolarni poredak u kojem će ta zemlja imati ključnu ulogu”, objašnjava politički analitičar Hulio Rios, direktor španskog odeljenja za analiziranje kineske politike.

“Čak i najambiciozniji Kinezi su odustali od želje da njihova zemlja postane hegemonistička sila, što će u budućnosti, u novom međunarodnom sistemu biti čak i nemoguće. SAD više ne mogu da budu ono što su bile, a Kina ne može i ne želi da ih zameni u toj ulozi. Kina ima veliku moć i velike regionalne ambicije, želi da bude dominantna zemlja Azije, ali globalne želje ovog tipa su u potpunosti zanemarene”, kaže Fernando Delage, direktor Glavnog instituta za međunarodne odnose iz Madrida i ekspert za geopolitiku Azije.

“Nije da je njihova kultura slabija, ali im je njihova posebnost jako važna, tako da će svetu trebati decenije kako bi upoznale pravu Kinu. Njihovi aksiomi i vrednosti generalno imaju duboku azijsku dimenziju, i zato smatram da Kini nedostaje univerzalna vizija. Umesto toga, tokom prošlog veka su se SAD nametnule svetu u obliku kulturnih vrednosti, za koje i danas smatraju da su univerzalne. Kineska istorija je jako različita od bilo koje zemlje Zapadnih sila koje su se razvijale izlažući se svetu. Sa druge strane, Kina je provela većinu svog života u izolovanoj unutrašnjoj potrazi”, dodaje Fernando Delage.

“Velika promena koja se dogodila sa početkom politike reformi, nije toliko bila otvaranje tržišta, koliko otvaranje novih pogleda van kineskog društva i civilizacije, koja je vekovima živela u svom svetu, verujući da je njihova civilizacija bila superiornija u odnosu na sve ostale. Danas se u Kini raspravlja o tome koja je njihova uloga u svetu sa geopolitičkog aspekta kao i o tome koje odgovornosti mora da preuzme”, objašnjava Hulio Rios.

Jedan od razloga  zašto je za Kinu teško da postane dominantna sila u narednim godinama su ozbiljni unutrašnji problemi. Uprkos tome što ima ekonomsku moć, ova bogata zemlja ipak ima dosta sopstvenih društvenih problema. Glavne unutrašnje slabosti Kine su regionalne i društvene nejednakosti, ekološki problemi I tehnološki nedostaci.

SVET PO MERI KINE?

Kina je uvek odbacivala intervencije i mešanje u spoljne afere, ali se sada raspravlja o tome kakav bi stav ova zemlja morala da zauzme po pitanju terorizma, koji već ima značajan uticaj u kineskom društvu, a ta borba zahteva međunarodnu saradnju, što bi moglo da dovede do sve intenzivnijih intervencija van njenih granica.

“Ja mislim da će Kina kao sila biti drugačija i da neće biti aktivnog inetrvencionizma koji karakteriše spoljnu politiku SAD. Kina će biti sve opreznija a situacija unutar zemlje će ostati prilično kompleksna i krhka u nekoliko sledećih decenija. Zato Kina ne može da preuzme previše međunarodne odgovornosti”, pojašnjava Rios.

U 2013. godini Centralni komitet Komunističke partije Kine, najviši organ vlasti, je objavio paket od 200 reformi za promenu ekonomskog modela za nekoliko narednih decenija, tako da u obzir treba uzeti I taj proces. Promene imaju jedan cilj – da Kinu pretvore u prvu silu sveta.

“Kineska vlada je priznala da će i dalje rasti i da mora da napusti model kojim se služila u proteklih 30 godina. To će bazirati na izvozu proizvedene robe, na stranim ulaganjima i prilivu kapitala koji će biti inicijator rasta unutrašnje potražnje. Vlada je odlučila da treba podsticati potrošnju, koja je oduvek bila jako niska, ubrzano povećati uslužni sektor i napredovati u inovacijama i tehnologiji”, navodi španski stručnjak za Kinu i Aziju, Fernando Delage.

Politički izazovi KPK se sve više suočavaju sa željama građana koji žele da budu povezani sa ostatkom sveta. Ukoliko se reforme pokrenu, nedostatak nekih osnovnih sloboda koje postoje u zapadnim zemljama bi mogao da izraste u veliki problem.

“Bilo je rasprava o pokretanju demokratskih reformi, ali je sve ostalo na tome jer je u Kini duboko ukorenjen strah od pojave zapadnog modela, koji bi samo doveo do nestabilnosti. Dakle, politički pluralizam je apsolutno van svake rasprave”, tvrdi Hulio Rios.

Za razliku od onoga što su SAD radile tokom većeg dela svoje istorije, Kina verovatno neće izvoziti svoj model društva u druge zemlje. Njihova kultura je takva da ljudi prihvataju i traže stvari koje su Zapadu nezamislive. Kinezi imaju druge vrednosti, kao što su poštovanje autoriteta, koncept grupe I kolektivni interes koji je iznad individualnih prava. To je etnički i kulturno vrlo jedinstvena zemlja - jedan sasvim drugačiji svet.

KINA I LATINSKA AMERIKA

“Kina se nametnula kao ekonomska sila ali strategija Pekinga obuhvata i različite aspekte kulturne promocije. Dovljno je pratiti porast kineskih instituta u Latinskoj Americi i želju građana u toj regiji za učenjem mandarinskog jezika.” - kaže politolog Pamela Fernandez.

“Kina ima različite ciljeve. Traži sigurno snadbevanje sirovinama, ali i napominje da je Latinska Amerika geostrateška tačka od velike važnosti za rešavanje problema sa Sjedinjenim Državama”- dodaje Fernandez.

U regiji koja je istorijski obeležena kao “američko dvorište” prisutnost i uticaj Kine raste munjevitom brzinom što predstavlja veliku promenu. Razlike između Kine i SAD  nikako nisu zanemarive. “Kina ima novi način u pristupu međunarodnim odnosima. Veliki naglasak se stavlja na složno društvo i borbu za mir. Zemlje Latinske Amerike su već vezane za Kinu, kao Venecuela koja se zadužuje u Pekingu ili Čile, čija celokupna proizvodnja bakra zavisi od izvoza na kinesko tržište. Prave namere Kine i njihovo političko pozicioniranje će postati vidljivi tek kada ova zemlja postane  sila broj jedan na svetu”, zaključuje Pamela Fernandez.