Porodica joj je poginula, imala je unutrašnje krvarenje, a onda je pokucala na njegova vrata

Nasuprot mog ulaza živila je jedna cura, studentkinja, poznavli smo se samo u prolazu. Jedno veče oko 23h pokuca nam neko na vrata dok smo supruga i ja bili sami. Otvaram i vidim nju kako se drži za stomak, odmah mi se izvini što smeta i zamoli me mogu li je ikako odvesti do hitne. Naravno odmah sam pristao, i pomogao joj niz stepenice jer više nije mogla da hoda. Doveo sam je na hitnu i bilo mi je glupo samu da je ostavim pa sam je pitao želi li nekog da pozovem na šta je rekla da nema ionako nikog od porodice, a prijatelje ne želi zamarati.

Bilo mi je glupo ostaviti je samu iako je ona insistirala da odem, ipak sam ostao. Dok je čekala nalaze kopkalo me to za porodicu, pa mi je i na kraju rekla: familija joj je poginula, studira ovde, dobija neku stipendiju i radi. Ispostavilo se da ima unutrašnje krvarenje i odmah je poslata na operaciju, nisam se nikad tako loše osećao. Čekao sam da završi s operacijom, sve je dobro prošlo, a danas je ona deo moje porodice. Moje dvoje dece dobilo je još jednu veliku seku.