Predstavljena knjiga "Ruski nekropolj u Beogradu"
Knjiga u izdanju Fondacije za obnavljanje, podršku i očuvanje kompleksa istorijsko-memorijalnih spomenika u Srbiji "Ruski nekropolj" objavljena je u okviru projekta obnavljanja ruskog groblja u Beogradu, najvećeg ruskog groblja van Rusije i prvog na čijoj je obnovi ova zemlja radila.
"Za našu zemlju je ovaj projekat jako značajan jer je početak vraćanja nezasluženo zaboravljenih fragmenata njene istorije, Prvi svetski rat u Rusiji mnogo godina je bio faktički zaboravljen, ruska istoriografija ga je smatrala nepravednim, imperijalističkim rekao je rukovodilac "Rosotrudničestva", državne agencije Ruske Federacije za međunarodnu humanitarnu pomoć i saradnju Konstantin Kosačov koji je i predsednik Saveta Fondacije "Ruski nekropolj u Beogradu".
U godini kada obeležavamo stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata došlo je vreme za istorijsko vraćanje dugova, dugova sećanja na ruske ljude pale za svoju zemlju i svoju braću u Evropi, istakao je Kosačov i dodao da se obnova Ruskog groblja u Beogradu i objavljivanje knjige ostvaruje pod patronatom države i da je inicijativa potekla od predsednika Vladimira Putina lično.
Projekat su realizovali ruski i srpski stručnjaci, istoričari, naučnici, profesori i akademici uz pomoć vlada Rusije i Srbije, crkve, brojnih donatora, velikih kompanija ali i pojedinaca, počeo je pre dve godine i završen je upravo na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata.
Obnovljeno je Rusko groblje u Beogradu na kome počivaju ruski vojnici koji su se u Prvom svetskom ratu borili za slobodu Srbije, kao i ruski imigranti koji su pred Oktobarskom revolucijom 1917. godine utočište našli u Srbiji i objavljena je knjiga kao trajno svedočanstvo na istoriju ogromnog prijateljstva ruskog i srpskog naroda, rekao je predsednik Odbora za socijalnu politiku Saveta Federacije Rusije Valerij Rjazanskij, predsednik Upravnog odbora Fondacije "Ruski nekropolj u Beogradu".
Predsednik Fondacije "Ruski nekropolj u Beogradu" dr Nenad Popović podsetio je da na spomeniku Ruske slave, podignutom 1935.godine na Ruskom nekropolju u Beogradu stoji uklesano "Hrabro paloj braći Rusima pri odbrani Beograda, na Solunskom frontu i ostaloj teritoriji Kraljevine Jugoslavije 1914-1918".
Popović je dodao da pored više hiljada vojnika ruske carske armije koji su dali živote u borbi za slobodu Srbije u prvom svetskom ratu, na Ruskom nekropolju u Beogradu počiva i veliki broj istaknutih ličnosti ruske nauke, kulture, cvet ruske inteligencije, koji su emigrirali u Srbiju bežeći od boljševika.
"Oni su najzaslužniji za kulturno, naučno i duhovno uzdizanje srpske države u tom periodu, zahvaljujući njima Beograd je po arhitekturi počeo da liči na najlepše evropske prestonice, Srbija danas ne bi bila to što jeste da nismo imali Krasnova, Rodzjanka, Ostrogorskog, Kirsanovu, Hrapovickog i mnoge druge ruske intelektualce koji su svoja možda najbolja životna dela poklonili Beogradu i Srbiji", ocenio je Popović.