Premijera predstave "Kod večite slavine"

Komad napisan 1935. godine igran je u Zenici, Somboru, Kragujevcu i Vršcu i imao televizijsku adaptaciju, ali nikada nije bio na sceni u Beogradu, rekao je on pominjući da Nastasijevićeve drame teško komunciraju sa publikom i traže veliku koncentraciju.

"To nije laka igra nego duboko promišljanje. Ovaj tekst je nezaobilazna stepenica u razumevanju razvoja srpske drame i pozorišta", istakao je on i podsetio da Nastasijević nije pripadao ni jednom pravcu, već se bavio narodnom poezijom i u njoj tražio inspiraciju, istovremeno koristeći iskustva svetske literature.

Direktor je priznao da je bilo strepnji na početku rada, ali je izrazio uverenje da je zahvaljujući kreativnosti i strpljenju mladog reditelja i cele ekipe dobijena uzbudljiva i moderna predstava.

Nešković (29) je izjavio da je ovo najsvetliji primer srpske dramaturgije između dva rata, a da se ni jedan veliki reditelj nije usudio da ga radi. "Zahteva radikalni pristup, da svi u ansamblu izvrnu svoju kožu naopačke, postave je na doboš i onda sviraju po njoj", dodao je on citirajući opis Milene Marković.

"To je jedini način da komad bude živ na sceni, savremen i da komunicira. Svi smo se jako potrudili da jezik koji je arhaičan ne zvuči tako, a ništa od teksta nismo izbacili, čak smo i dodali neke Nastasijevićeve pesme", rekao je reditelj.

Uloge igraju Vanja Ejdus, Hana Selimović, Nebojša Dugalić, Nenad Stojmenović, Aleksandar Srećković, Boris Pingović, Dimitrije Ilić, Branko Vidaković, Ivana Šćepanović, Dejana Miladinović, Nebojša Kundačina, Minja Peković i Nada Macanković.

Autor adaptacije Slobodan Obradović rekao je da je zadržana Nastasijevićeva varijanta odmotavanja događaja unazad, sa situacijama koje su suvi realizam, dok su replike čista poezija. Priča počinje danas, zatim se prikazuje radnja od pre oko 40 i na kraju od pre 70 godina.

Dramatug Molina Udovički opisala je dešavanja u kafani "Kod večite slavine" na raskrsnici puteva kao "talase ljubavi, mržnje, laži, sumnje, istine, dobrote, zloće koji se prelivaju preko te slavine, govoreći o životu samom, o njegovoj neuhvatljivoj suštini i sveobuhvatnosti".

U fokusu je tragična, incestuozna ljubav brata i sestre, uz sukob dve porodice dok se u kafani objedinjuju životi ljudi iz jednog sela.

Za glumce rad je bio težak, ali inspirativan jer je "tekst predivan kad se čita, a težak kad treba da se izgovori", primetio je Srećković.

Vidaković je priznao da je inače hedonista, ali je pristao da "da krv", jer je ova predstava nešto sasvim drugačije, dok je Stojmenović najavio da će ona izroditi buduće veliko rediteljsko ime posebnog senzibiliteta.

Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Tamara Bušković, kompozitor Vladimir Pejković.