Pročitajte za koliko nam je porastao životni vek (i od čega najviše umiremo)

Izuzetak je podsaharska Afrika, gde je smrtnost od HIV/ AIDS-a umanjila životni vek od 1990. za oko pet godina.

Globalno očekivano trajanje života poraslo je od 1990. za više od šest godina, zahvaljujući padu stope smrtnosti od raka i srčanih bolesti u bogatim zemljama i boljem preživljavanju u siromašnim zemljama od proliva, tuberkuloze i malarije.

- Napredak koji vidimo kod raznih bolesti i povreda je dobar, čak izvanredan, ali možemo i moramo da učinimo još i bolje", rekao je Kristofer Marej, profesor globalnog zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je vodio istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu "Lancet".

Marej je rekao da je veliki porast kolektivnog delovanja i finansiranja doveo da potencijalno smrtonosne zarazne bolesti kao što su proliv, ospice, tuberkuloza, HIV i malarija smanjuju stopu smrtnosti i povećavaju životni vek.

Ali, dodao je da su neke velike hronične bolesti zanemarene i da im se podiže važnost kao pretnja životu, posebno problemi s drogom, ali i ciroza jetre, dijabetes i bolesti bubrega.

GBD 2013 daje sveobuhvatni i najsvežiji pregled broja godišnjih smrtnih slučajeva od 240 različitih uzroka u 188 zemalja tokom 23 godine, od 1990. do 2013.

Poslednje istraživanje Marejevog tima pokazuje da su neke siromašne zemlje napravile izuzetne uspehe u očekivanom trajanju života u tom periodu jer ljudi u Nepalu, Ruandi, Etiopiji, Nigeru, Maldivima, Istočnom Timoru i Iranu danas žive u proseku 12 godina duže.

Ipak, uprkos dramatičnom padu smrtnosti dece tokom poslednje 23 godine, malarija, proliv i respiratorne infekcije kao upala pluća i dalje su prvih pet svetskih uzroka smrti kod dece mlađe od pet godina.