PROFESIJA STJUARDESA: Kad posle 14 sati leta odeš u šoping u Holivud

Pogotovo kada, kao ona, prvo uposlenje nađete u luksuznom Dubaiju. Bojana se otisnula u nebo i postala stjuardesa sasvim slučajno, jer je već, kako kaže, bila zadovoljna životom novinarke.

- Nikada nisam ni pomislila da budem stjuardesa. Međutim, jednog toplog junskog dana sam otišla na konkurs za stjuardese kako bih podržala svog druga, čiji je san bio da postane stjuard. Moj drug je odbijen, a ja sam dobila etiketu "kradljivica snova", jer sam prošla kasting i ostvarila njegov san – govori Bojana za Srbiju Danas.

Konkurs bliskoistočnog avioprevoznika je održan u Beogradu, a pored nje je konkurisalo još nekoliko stotina ljudi. Sve devojke su bile gotovo identično obučene: suknja, košulja i sako. Visoke štikle su sastavni deo kombinacije, kao i kosa podignuta u punđu. Momci,  u klasičnim odelima i košuljama. Svako je čekao strpljivo da preda CV dvema regruterkama. Razgovor je vođen na engleskom jeziku.

- Posle predavanja CV-ja, regruterke u toku dana pozivaju telefonom one koji su prošli dalje i idu u sledeći krug. Posle nekoliko krugova, dolazi završni, intervju. Tada kandidat priča oko sat vremena sa regruterkama o sebi, o poslovima koje je radio, o ljudima sa kojima je sarađivao. Na kraju, posle nekoliko nedelja, kandidatima koji su primljeni javljaju iz Dubaija, gde je sedište kompanije, da spakuju kofere i krenu put Bliskog istoka, gde će početi novi život i novi posao – objašnjava Bojana.

A tamo, nema pravila kad su stjuardese u pitanju – pravi kulturni šareniš! Devojke dolaze iz svih krajeva sveta, različitih su nacionalnosti i veroispovesti. Na jednom letu, čovek može da uživa u ovoj raznolikosti: ima desetak stjuardesa, a među njima plavooka Dankinja, crnkinja iz Etiopije, pa Kolumbijka, Japanka, Indonežanka... tu je i plava Amerikanka, cure iz Maroka, Rumunije, Egipta, ili Šri Lanke. Ima ih visokih, niskih, simpatičnih, a zajedničko im je jedno – vedar duh i osmeh. Dakle, presudno za stjuardesu – osmeh i vedrina. A devojke koje žude za kancelarijskim stolom, treba da potraže sreću na nekom drugom mestu.

- Posao stjuardese nije nalik uobičajenim poslovima. Naše radno mesto je kabina aviona. Nema radnog vremena, nekada se radi na sat, a nekada 14 sati, u zavisnosti od destinacije. Kažu da su stjuardese kao konobarice, što nije tačno. Ako vam pozli u toku leta, ukoliko dobijete srčani napad, daleko bilo, stjuardesa je tu da pomogne, jer je obučena i pripremljena za takve situacije – kaže Bojana.

Stjuradesa mora da pazi na putnike i ako primeti da je neko tužan, prilazi mu i trudi se da ga sasluša i oraspoloži. Tu je i da zabavlja decu, kojima je obavezno dosadno u avionu. Ona će rizikovati svoj život da bi spasila vaš, kaže naša sagovornica.

- Ipak, malo više od konobarisanja, složićemo se – napominje Bojana.

Posao je naporan, ali zato uzbudljiv i zanimljiv. Radni dan stjuardese izgleda ovako: budi se u tri ujutru da bi se spremila za let u sedam ujutru. Leti do Los Anđelesa 14 sati. Kada sleti, obično je ošamućena i umorna. Ali, ne ide na spavanje, jer je u Los Anđelesu sunčani dan, pa želi da to iskoristi. Zato uskače u kola i ide sa kolegama do Holivudskih brda, pa u šetnju Bulevarom slavnih, pa do Beverli Hilsa, a posle uživa u zalasku sunca na plaži Santa Monika.

- Kada ode na spavanje, budi se nekoliko puta u toku noći, jer je muči "džet-leg". Sutra se ide u šoping, jer je kupovina u Americi najbolja (provereno, pitajte stjuardese). Uglavnom se kupuju stvari za rođake i prijatelje. Onda još jedna noć odmora. Ujutru se jedva doseti da je u Los Anđelesu, pa se sprema za povratak u Dubai.

Bojana kaže da je svaki let nova avantura i nova dogodovština. Njoj je bilo najzanimljivije na letovima za Afriku. Afrikanci mnogo vole da se šale i let nikad nije dosadan. Kada im pripadne muka, hoće da otvaraju prozore, kao da su u autobusu. Jedan ju je pitao kada će pauza, da malo protegne noge. Mislio je da avion sleće svaki čas, jer je let bio dugačak.

- Ima i tužnih priča, to mi se dešavalo na putu ka Indiji i Bangladešu. Ljudi ne znaju da koriste wc šolju ili upale cigaru kada uđu u toalet, ne shvatajući da tako ugrožavaju živote svih nas u avionu. Mi ne smemo da im sudimo, jer su drugačije kulture, pa moramo da razumemo čak i kad ne zanju da puste vodu u toaletu. To je jedan od najvećih izazova posla, da se trudiš da razumeš različite nacije i kulture, i da budeš bez predrasuda – zaključuje Bojana.

Bojana je obišla više od 50 zemalja, što poslom, što privatno. I kaže da joj ne pada na pamet da se zaustavi. Na jednom letu je upoznala i ljubav svog života i krenula u novu bračnu avanturu, koju je nastavila u Berlinu. A svoja živopisna iskustva je prenela na papir.

- Ta knjiga je istinita priča o životu u inostranstvu, o prijateljstvu i ljubavi koja je započeta visoko iznad oblaka. Nadam se da će moje štivo pomoći mladim ljudima koji razmišljaju da nastave život van granica Srbije, da donesu pravu odluku i dati nadu svima onima, koji ne veruju u ljubav, da ona zaista postoji i dolazi kada se najmanje nadaju. Rukopis je predat, a nadam se da će knjiga uskoro biti objavljena – poručuje Bojana.