PROVEO JE NOĆ PORED OCA NA SAMRTI: Ono što se ujutru desilo šokiralo je bolnicu

- Vaš sin je ovde - rekla je sestra starijem čoveku na krevetu. Morala je to više puta da ponovi pre nego što je konačno otvorio oči. Pod teškim sedativima zbog srčanog udara, kroz maglu je video uniformisanog muškarca. Podigao je ruku, muškarac je stisnuo njegove onemoćale prste. Bio je to stisak ljubavi i ohrabrenja.

Sestra je privukla stolicu kako bi muškarac mogao da sedne. Čitave noći, sedeo je u slabo osvetljenoj sobi, držao za ruku starca i šaputao mu. S vremena na vreme, sestra je pokušala da nagovori muškarca da se malo odmori. Nije hteo. Svaki put kad je sestra došla na odeljenje primetila je da je muškarac u uniformi potpuno nesvestan zvukova oko sebe – zveckanja boca s kiseonikom, udaljenog smeha dežurnog osoblja, stenjanja drugih pacijenata... Povremeno ga je čula kako starcu govori nežne reči. Umirući starac nije sinu rekao ni reč. Samo ga je stiskao za ruku.

Negde pred zoru, otac je preminuo. Sin je pustio ruku i otišao da kaže sestri. Dok je sestra radila šta mora, on je čekao. Konačno, vratila se i kada je sinu htela da izjavi saučešće, muškarac ju je prekinuo: "Možete li mi reći ko je bio taj čovek?" Sestra je na trenutak zastala: "Pa, vaš otac".

"Ne, nije. Prvi put u životu sam ga video", rekao je. "Pa, zašto niste nešto rekli kada sam vas odvela njemu?", pitala je sestra.

"Odmah sam znao da je došlo do greške. Ali isto tako sam znao da je tom čoveku trebao sin, a sina nije bilo. Kad sam shvatio da je previše bolestan i da ne može da prepozna da li sam ja njegov sin ili ne, ostao sam. Znao sam da mu trebam. Ja sam ovde došao kako bih obavestio Vilijama Greja da mu je sin poginuo u Iraku", objasnio je marinac i pitao: "Ali ipak, možete li da mi kažete kako se zove ovaj gospodin?"

"Vilijam Grej", rekla je kroz suze sestra.