Pseći govor: Lajanje, režanje i zavijanje

Zvukovi koje psi proizvode nemaju važnu ulogu kada su izolovani od pokreta, nego služe za upotpunjavanje govora tela, piše Index.hr.

Lajanje

Lajanje je najčešći zvuk kojim se psi služe u raznim situacijama. Lajanje možete da znači čuvanje nečega ili nekoga, obično privlačenje pažnje, ali i izbacivanje viška energije usled velikog uzbuđenja ili frustriranosti.

Kada treba da ostanete po strani

Kako bi držao čoveka, uglavnom stranca, na distanci, pas će proizvesti niz dubokih laveža, ponekad uz fizičke nasrtaje. Neretko uz ovakav lavež ide i pokazivanje straha: priljubljene uši uz glavu, usta zategnuta unazad i oči širom otvorene.

Privlačenje pažnje

Mali psi najčešće laju zbog privlačenja pažnje na koju su navikli zbog mnogo maženja i ljubavi kojima ih vlasnici obasipaju. Kada vide da se na njih niko ne obazire, započeće dugačku seriju glasnog, intonacijski višeg, laveža, isprekidanog kraćim razdobljima tišine tokom kojih će prikupljati snagu i gledati je li je iko primetio njegov pokušaj. Ako vlasnik ne reaguje, ova "pesma" ne može da se nastavi previše dugo.

Režanje

Režanje služi za zastrašivanje protivnika i pokazivanje spremnosti na borbu. Suvišno je reći da ne pokušavate da ''odgovorite'' psa od režanja jer rezultat toga mogu biti napadi bez prethodnog upozorenja.

Zavijanje

Zavijanje je način komunikacije sa udaljenim psima. Neke rase su sklonije, posebno one koje ne mogu da laju poput haskija, aljaskoga malamuta i basenjija. Psi često zavijaju u azilima i stacionarima, pokušavajući da komuniciraju sa članovima svog udaljenog čopora.