REALISTIČNI CITATI STEVANA SREMCA: Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago!

U Senti je 1855. rođen Stevan Sremac čija su neka od poznatijih dela "Ivkova slama", "Zona Zamfirova", "Pop Ćira i pop Spira"). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

Počeo je da piše relativno kasno. U trideset i trećoj godini života, 1888.  je počeo da objavljuje prozne hronike o ličnostima i događajima iz srpske prošlosti, koje su se pojavile kao knjiga 1903. pod naslovom "Iz knjiga starostavnih". Njegova dela su uglavnom realistična i sadrže određenu dozu humora u sebi. Karakterističnost njegovog stvaralaštva je takođe i epizodičnost.

• Što da izmišljam teme kada ih sam život u izobilju nudi i ljude kad ih posve dnevno promatram po ulicama i kafanama.
• Blago onom ko može ćuteti.
• Gde nije koškanja nije ni milovanja.
• Riba i gost treći dan smrde.
• Dok magarca imaš onda ga i jaši.
• Kad pas kobasicu jede, sigurno je ukrao.
• Ne mrzim čoveka koji zlo kaže, nego čoveka koji zlo misli.
• Teško svome bez svoga.
• Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago.
• Gde ima vatre, mora i dima biti.
• Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.
• Ženidba, to je prosto jedna sreća. Imaš, kažu, punu vreću zmija i među njima jedna jegulja. Turiš ruku u vreću pa biraš! E, pa hajde ti sad potrefi baš onu jednu, jedinu jegulju.
• Prva ljubav i majska kiša plahe su, ali očas prođu.
• Ko hoće magarca da jaše mora muziku da mu sluša.
• Zalud glava kad ne nose noge.

Ukoliko vam je ovo bilo zanimljivo, pročitajte priču koja će vam mnogo pomoći ukoliko vam je teško u životu (o tome na OVOM linku)