"MAMA, TUKLI SU ME U VRTIĆU": Jesu li kamere pravo rešenje za roditeljske probleme?

Roditelji se sve češće nalaze u ovakvoj dilemi, s obzirom na to da su deca u predškolskim godinama sklona mašti, ali isto tako, poverenje u vaspitače u takvom slučaju nije bezrezervno. 

“Verujem i vaspitačici i svom detetu, ali ne sto posto, ostavim prostora za varijantu kada vaspitačica nešto prećuti, namerno ili je zaboravila, a isto tako i zbog toga što su deca sklona da izmišljaju”, istakla je Una i dodala da ima normalan odnos sa vaspitačicama, pošto ih je više, ali da je uvek pita pred detetom, a i dete posle kada ostanu same, kako je provelo dan.

Redakcija Srbije Danas.com istraživala je u različitim gradovima Srbije i došla do prilično sličnih stavova roditelja. Oni svojoj deci ne veruju slepo, ali ni vaspitačima i najviše praktikuju da čuju obe strane ukoliko dođe do nekih incidenata.

“Vaspitačima bi trebalo verovati svakako, ali je potrebno i saslušati dete, jer ipak koliko god deca u tom periodu vole da izmišljaju, trebalo bi uporediti te priče. Iskreno ja verujem mom detetu, ali ne slepo, tako da bih uvek saslušala obe strane”, rekla je Tijana Vlahović iz Beograda, majka trogodišnjeg sina koja je dodala da iskreno nije imala do sada nekih neprijatnih situacija u kojoj je njeno dete bilo ugroženo.

Jovana Radović iz Kraljeva, majka dvogodišnje devojčice, našla se međutim u jednoj od takvih situacija. Njeno dete ide u privatni vrtić, ali dok je jednom sedela u parku pored državnog vrtića, vaspitačice, umesto da budu posvećene deci, radno vreme provodile su ćaskajući.

“Vaspitačice su sedele, pile kafu, pušile i dubokoumno razgovarali o Farmi, Velikom bratu, Parovima itd., a deca su se u pesku hranila istim”, objasnila je Jovana.

Jedna vaspitačica na 30 dece

Roditelji čija deca idu u privatne vrtiće su mnogo zadovoljnija ophođenjem vaspitača prema deci, nego što je to slučaj u državnim vrtićima. Ipak, treba imati u vidu da je broj vaspitača u državnim vrtićima mnogo manji, a dece mnogo veći, pa one i nemaju vremena da se posvete svakom detetu ponaosob.

“Prvih 8 meseci Maša je išla u privatni vrtić i mogu vam reći da su mi vaspitačice uvek detaljno govorile šta su i kako radili tog dana, čak i onda kada ne pitam. Od kada smo je prebacili u državni, uvek moram sve da ispitam ja, osim ako nije pala ili nešto slično, pa mi to odmah kažu”, naglasila je Una.

Imajući to u vidu nakon konsultacija sa drugim roditeljima, Jovana Radović je svoje dete upisala u privatni vrtić.

"Desilo se da je pala u vrtiću i vaspitačica me je istog momenta zvala da dođem. Ona sama priča kako je Nađa provela dan, da li je jela, igrala se, vršila nuždu itd.”, objasnila je Jovana.

Kamere kao moguće rešenje

Vođeni ovim pričama, redakcija SrbijaDanas.com došla je do ideje uvođenja kamera u prostorijama gde borave deca kako bi se poboljšala njihova bezbednost, ali i sigurnost roditelja ukoliko dođe do nepredviđenih situacija. Roditelji su ovaj predlog podržali.

“Kamere su postale sastavni deo naših života! Ima ih bukvalno na svakom ćošku, pa zašto ne i u vrtiću! Nije to jedini razlog, nego smatram da treba jednostavno znati šta se dešava sa našom decom, a to ne znači da nemamo poverenja u vaspitače, ali što da ne?”, rekla je Ivana Keković, majka dve devojčice od tri i šest godina.

Jednako je saglasna i Jovana Radović, koja smatra da bi to bilo i za decu i vaspitače koji pošteno rade svoj posao. Jelena Vulović iz Beograda takođe nema ništa protiv. Ona navodi da bi volela da zna putem kamera šta njen trogodišnji sin radi u vrtiću.

“Nemam ništa protiv, ne bi bilo loše da nekad virnem i vidim šta mi dete radi, to me oduvek interesovalo”, rekla je Vulović.

Una Lalić ipak misli drugačije. Ona veruje da bi uvođenjem kamera postala paranoična.

"Ja bih tražila snimke svaki dan da vidim šta su radili, ali bih volela da one postoje u vrtićima. Mislim da ni vaspitačice ne bi trebalo da se bune”, objasnila je ona.

Da su kamere suvišne smatra Jelena Urošević iz Kule jer navodi da njen sin ima odličnu vaspitačicu sa kojom i ona sama ima divan odnos. Njena sugrađanka Bojana Maksimović ne deli mišljenje sa njom.

”Smatram da postavljanje kamere u sobe gde deca borave, po mom mišljenju, uopšte nije loša ideja i zamisao. Samim tim, roditelji mogu da prate svoje dete svakog trenutka boravka u vrtiću”, dodala je ona.

Jedan od načina da ova ideja zaživi, jeste da Savet roditelja predškolskih ustanova pokrenu inicijativu, ukoliko smatra da bi se bezbednost dece na ovaj način povećala, navode iz Sekretarijata za obrazovanja i dečju zaštitu.