"Ruske uši" ponovo na Kubi
Razgovori sa Havanom traju već nekoliko godina, ali Moskva je odlučila da ubrza tempo početkom ove godine. Ruske vojne starešine već su održale nekoliko sastanaka sa svojim kubanskim kolegama, a u razmaku od samo nekoliko meseci, strane su uspeli da reše sva otvorena pitanja.
Odluka Rusije da Kubi oprosti 90 odsto dugova nastalih u vreme Sovjetkog Saveza (čak 32 milijarde dolara) kako se pokazalo, nije bila puki čin altruizma, zaključuje Politika. Dve zemlje su se, tokom boravka ruskog predsednika u Havani, dogovorile da se Rusiji vrati nekadašnji sovjetski radiolokacioni centar u Lurdesu, nedaleko od Havane. Izgleda da u Moskvi ponovo veruju da je rusko prisustvo na karipskom ostrvu od ogromne strateške važnosti. Uostalom, tako je bilo i u sovjetska vremena.
Pomenuti centar za prisluškivanje počeo je sa radom 1967. godine, prvo pod Sovjetskim Savezom, a zatim Rusijom i tako je bilo dok se Moskva nije povukla 2001. godine. Kroz centar u Lurdesu, stručnjaci SSSR-a mogli su da prisluškuju kompletnu zapadnu obalu Sjedinjenih Država, dobijajući na taj način više od 70 odsto neophodnih obaveštajnih informacija (podatak koji je javnošću nedavno otkrio Raul Kastro, sadašnji lider Kube).
Ali, kako se ispostavilo, održavanje stanice je bilo preskupo za Moskvu (oko 200 miliona dolara godišnje). Ruski mediji kao poređenje navode podatak da kosmodrom Bajkonur u Kirgiziji, sa kompletnim opsluženjem, godišnje košta Rusiju 180 miliona dolara. To je bio razlog da Putin, po dolasku na vlast 2000. godine, odluči da zatvori stanicu na Kubi.
Ali okolnosti su se u međuvremenu promenile. "Naši odnosi (sa SAD) poremetili su se dugo pre Ukrajine", rekao je jedan ruski zvaničnik, učesnik u pregovorima sa Kubom. "Oni nikada nisu bili skladni, osim u nekoliko kratkih perioda koji su bili više kao izuzetak od pravila".
U junu ove godine ruska državna Duma ratifikovala je saglasnost o saradnji sa Kubom u kosmičkoj sferi, što je podrazumevalo i postavljanje na kubanskoj teritoriji lokacionih stanica za navođenje ruskog sistema GLONASS, pandana američkom GPS-u, što je među Amerikancima izazavlao pravu uzbunu.
I aktuelna Putinova poseta Latinskoj Americi nije slučajna. Prilikom nedavnog glasanja u UN, povodom rezolucije kojom se potvrđuje pravo Ukrajine na Krim, Bolivija, Venecueala, Kuba i Nikaragva glasale su protiv, dok su se Brazil i Argentina uzdržali od glasanja. Upravo pomenute države bile su cilj Putinove posete ovom delu sveta, primetili su izveštači.
Ovim se Rusija definitivno vraća u latinoamerički region, ali ne samo kao ekonomski nego i kao vojnotehnički partner.