NEVIĐENO NASILJE U STAROJ PAZOVI: Mislili su da je mom sinu pukla jetra od udaraca!
Meseci vređanja, psovanja, gađanja kamenjem u dvorištu zgrade kulminirali su kada je učenik šestog razreda napao sina Milijane Matić iz Stare Pazove, udarajući ga u bubrege, skačući mu po stomaku, pa je na kraju pored brojnih povreda abdomena, L.M. imao i prelom ruke.
Istraumiran, sada je “zatvorenik” svoga stana, pun strahova, a ona je nemoćna da zaštiti svoje dete.
"Sve sam rekla roditeljima tog dečaka, naljutili su se"
Milijana je znala za verbalno nasilje koje je u dvorištu zgrade trajalo dugo. Nasilnik joj je sina nazivao pogrdnim imenima, psovao ga, jednom prilikom i šutnuo u predelu bubrega. Kako L. ima problema sa bubrezima, zbog čega ga čeka i operacija, nije hteo da prizna majci šta mu se desilo, ali se onesvestio u kupatilu dok se tuširao.
Kada joj je sin sve ispričao, Milijana je mislila da će kod roditelja dečaka naići na reakciju, pomoć, ljudsko rešenje.
- Kada sam ispričala, majka dečaka se čak naljutila ne mene što sam to rekla pred njenim suprugom, dečakovim ocem, priča Milijana za Srbijadanas.com.
Divljački pretučen
Da roditelji dečaka ništa nisu učinili, jasno je iz čina koji je nastupio mesec dana kasnije.
-L. je brutalno pretučen. Prišao mu je sa leđa, mislim da je pri padu pao na ruku, pa je zato polomio. Skakao je nogama po njemu, nagnječio mu abdomen, još ga bole rebra, povraća, opisuje nam majka događaj od 4. oktobra ove godine.
"Sanja da umire"
Ruka je zarasla, duša nije. L. je postao zatvoren, mesečari, sanja ružno, ne želi da izlazi iz stana, da ide u školu:
-Sanja da ga je opet tukao, sanja da je na putu do bolnice umro!
Milijana ne spava četiri nedelje jer je brine njegov nemiran san. Tako je jednom zamalo pao sa kreveta na spratu. Briga jedne majke ne prestaje, a pomoći ni otkuda.
Lekari Hitne su odmah pozvali policiju, zbog povreda koje je L. imao. Mislili su da mu je napukla jetra. Policija je uzela izjave od dece i roditelja.
Kasnije su od Milijane tražili povrednu listu, i prosledili su sve tužilaštvu. Više od mesec dana nema reakcije. Za samohranu majku, koja samo želi da zaštiti sina, to je PREVIŠE.
Pod lupom, kao da je nasilnik!
Da bi paradoks bio još veći, ovoj porodici je dodeljen socijalni radnik, kao da problem postoji u porodici, a ne van nje, ili u komšijskom stanu od kojeg ih dele samo dva sprata.
-Ispada da smo sada pod nadzorom socijalne službe, koja moje dete ispituje o odnosima u porodici, o kući i zaustavlja ga kada ono hoće da priča o nasilju. Čak mu socijalna radnica daje i savete suprotne od psihologa, na primer psiholog mu kaže da izbegava kontakt sa nasilnikom, a socijalni radnik ga savetuje da se izvinjava i miri, ako nasilnik opet priđe.
Gde i kako do pomoći, kad roditelji nasilnika ne rade NIŠTA?
Roditelji nasilinika su “ljuti” jer je pozvala policiju (iako je policiju pozvala Hitna pomoć, zbog okrutnih povreda dečaka), kažu da su oni “mrtvi za njih” jer su rekli policiji ime njihovog sina.
Samohrana majka ne želi da ispiše dete iz škole, i da se povuče pred nasilnicima, ali je u beznađu, jer i sami roditelji kao da tim izjavama "daju vetar u leđa nasilniku".
Dečaci idu u istu školu, gde L. doživljava psihičko nasilje. Nasilnik širi priče o njemu, a pridružuje mu se i starija sestra. To nasilje je možda i gore od fizičkog, neutešno nam govori Milijana. Odseliti se, pobeći nekud, šta raditi kada vas sistem ne štiti nimalo?
- Svi u školi znaju za ovaj sukob, sve sam obavestila, ali sve se svodi samo na razgovore sa pedagogom. A "Simeon Aranicki" je u programu "Škola bez nasilja", i jedna je od boljih škola, kaže majka maloletnog L.
Priča nam i da joj sin "živi u svom svetu", da je "umetnička duša", da igra folklor, i da je verovatno zato "na meti". No, nasilje NIKADA nema opravdanja, ni najmanjeg.
*Ako i vaše dete trpi vršnjačko nasilje, javite nam se, jer ćutanje nije put ka rešenju!
PODRŽITE AKCIJU ZA PODIZANJE SVESTI O VRŠNJAČKOM NASILJU!