Gasovod Severni tok - primer saradnje Rusije i EU
Severni tok dug 1.224 kilometara, po dnu Baltičkog mora direktno spaja Rusiju i Nemačku, doprineo je energetskoj bezbednosti Nemačke i niza zemlja zapadne i severne Evrope, ali i ekonomskom razvoju namačkog regiona Meklenburg u Pomeraniji, rekli su predstavnici Severenog toka u Lubminu, u kome Severni tok iz mora izvire na nemačko kopno. U Nemačkoj ne dovode u pitanje Severni tok, uprkos prvobitnom protivljenju i otporu javnosti ovom gasovodu.
"Reč je o razmeni dobara i ne vidim nikakvu zavisnost od Rusa. Ponosan sam što smo realizovali jedan projekat, kao što je Severni tok, koji predstavlja primer izuzetne saradnje Rusije i zemalja EU,“ rekao je glasnogovornik Severnog toka Urlih Lisek.
Ukupan kapacitet Severnog toka 55 milijardi kubika, a gasovod po dnu Baltika ima dve linije gasovoda puštene u rad 2011. i 2012. godine, a koji se potom nemačkim kopnom grana u dva gasovoda- OPAL koji se proteže istočnim delom zemlje do granice sa Češkom, i gasovod NEL, koji ide kroz zapadnu Nemačku.
Koliki je značaj Severnog toka govori i činjenica da gas iz tog gasovoda sada stiže do potrošača u Nemačkoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Francuskoj i da tim gasom može da se snabde 26 miliona domaćinstava u Evropi.
Lisek je istakao da su istraživanja i projektovanje za Severni tok trajali od 2009. do 2010. godine, kada je počela ekonomska kriza, ali da i pored toga nisu imali nikakvih problema sa finansiranjem, kao i da je u pripremne radove i izdradu projekta uloženo 100 miliona evra, a u procene uticaja na životnu sredinu 40 miliona evra i tom prilikom je oko 40 lokacija u Baltičkom moru očišćeno od municije zaostale iz Drugog svetskog rata.
Ministar-predsednik u saveznoj državi Maklenburg-Zapadna Pomeranija, u kojoj iz Baltika izvire Severni tok, Ervin Šelering poručio je da "ne možemo da imamo budućnost i energetsku bezbednost bez gasa" i najavio da će u tom regionu biti izgrađene i gasne elektrane koje će se snabdevati gasom iz Severnog toka.
Tokom izgradnje tog gasovoda na dno Baltika položeno je oko 200.000 cevi, od kojih je svaka teška 24 tone i tom prilikom nije bilo nijedne nezgode, jer su tri od pet najvećih brodova bili angažovani na njegovoj izgradnji, rekao je Lisek i naveo da je 2,7 kilometara cevi postavljano na dan, odnosno svaka dva minuta po jedna cev.
Poslednjih godina u tom regionu smanjena je nezaposlenost za 20 odsto, a na poslovima izgradnje Severnog toka u tom regionu utrošeno je između 800 miliona i milijardu evra. Cena gasa u tom nemačkom regionu smanjena je za sedam odsto od početka rada Severnog toka.
Predstavnici Vinteršala, Gaspromovog partnera u Južnom i Severnom toku, istakli su da je, uz postojeći gasovod Severni tok, dugoročno rešenje za energetsku bezbednost Evrope Južni tok, čiju izgradnju ne dovode u pitanje.
Iskustva koja smo stekli u izgradnji Severnog toka možemo uspešno da primenimo i na Južnom toku, rekao je portparol nemačkog Vinteršala Mihael Sase. On je ukazao da Južni tok nije važan samo za 11 akcionara tog projekta, već i za celokupnu energetsku bezbednost Evrope, jer se očekuje da će potrošnja gasa u Evropi sa sadašnjih 500 milijardi kubika porasti za oko 100 milijardi do 2030. godine, a Južni tok je jedan od najznačajnijih projekata koji može da zadovolji te potrebe.