Savić: Kamate na dinarske kredite već padaju
"Pad kamata na dinarske kredite je upravo ono što se već neko vreme dešava na tržištu", rekao je Savić.
Prema njegovim rečima nivo na kojem je referentna kamata danas, prilagođen je celini ekonomske politike koja se vodi u Srbiji, a da bi mogla i dalje da pada, potrebna je podrška fiskalne politike.
U meri u kojoj država bude uspešno sprovodila reformu javnih finansija, precizirao je on, u toj meri će i kamatna centralne banke moći da ide i niže sa trenutnih 7,5 odsto. Kako je kazao, efektivna referentana kamatna stopa sada oko 5 odsto.
"Monetarna politika reaguje na dešavanja na tržishtu i referentna stopa je već duži period na silaznoj putanji. Ona je snižena sa 10 odsto krajem 2013. na sadašnjih 7,5 odsto kako je obarana stopa inflacije. A tempo kojim bi mogla dalje da pada zavisiće primarno od efekata fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi", rekao je Savić.
"Ovde se moraju uzimati u obzir dve stvari. Prvo, da u Srbiji imamo dvovalutni sistem i da bi svaki višak dinara koji bi se pojavio pritiskao rast tražnje na deviznom tržištu. Drugo, efekti mera monetarne politike imaju odgođeno dejstvo od ostalih mera ekonomske politike, pa je zato potrebno prvo da se merama fiskalne konslodacije ostvare održivi rezultati. Zato monetarna politika mora biti odmerena i istrajna uvažavajući sve elemente aktuelnih privrednih kretanja u zemlji i okruženju", ističe on.
Govoreći o inflaciji, Savić je rekao da, ukoliko je visoka, "inflacija je opasna bolest koja dovodi do prelivanja dohodaka", te se ne slaže sa zagovornicima ideje da je niska inflacija loša.
"Podsetio bih na gorka iskustva kroz koje smo prošli sa dve hiperinglacije u poslednjim decenijama i teškom mukom ostvarenom stabilizacijom inflacije na niskom nivou od septembra 2013. Visoka inflacija nikome nije donela korist osim uskom krugu onih koji se uz nju bogate. Srbija treba da inflaciju uvede u okvire ciljanog koridora tokom 2015. i da sprovodi monetarnu strategiju ciljanja inflacije", smatra Savić.
On se osvrnuo na trend u svetu gde je prihvaćeno da bi inflacija trebalo da se kreće oko dva odsto, dok je sada cilj Srbije dva puta viši - 4 odsto.
"Srbija u ovom periodu ima ciljanu inflaciju od 4 plus minus 1,5 odsto zbog potrebe da se otklanjaju postojeći cenovni dispariteti. Kako oni budu otklanjani i kada za to dođe vreme otvoriće se i pitanje da li treba smanjivati ciljani nivo na niži nivo, ali tek kada za to dođe vreme", zaključio je Savić.
Monetarna pozicija Srbije u ovom trenutku je takva da se inflacija kreće oko jedan odsto, a inflaciona očekivanja su u narednih 12 meseci - oko četiri odsto.
Kada je reč o kursu, Savić podseća da je osnovni zadatak centralne banke da obezbedi što manje oscilacije na dnevnom nivou - što i radi.
"Kurs dinara se formira na tržištu uz intervencije NBS koja ne cilja kurs več teži da ublaži prekomerne kratkoročne oscilacijue kursa. Te intervencije ne utiču na njegova tržišna kretanja”, objašnjava on.
Pročitajte i: