Slamarica, slamarica: Štednja u bankama sve manja

S obzirom na iskustva devedesetih i probleme u koje su mnogi deponenti dospeli kada su nedavno bankrotirale četiri državne i sa državom povezane banke, nepoverenje značajnog broja građana u bankarski sistem može se razumeti.

Međutim, čak i oni koji imaju puno poverenje u sigurnost svojih depozita, neretko se odlučuju da novac ulože na drugi način, jer i letimičan pogled na kamate koje se nude u bankama, pokazuje da je vreme zarade oročavanjem štednje odavno prošlo.

Većina banaka nudi samo 1,6 do 1,8 odsto kamate na štednju u evrima oročenu na godinu dana, a ta cifra raste “čak” do 2,5 odsto ako svoj novac “zarobite” na tri godine. Ako se zna da je prošlogodišnja inflacija bila 2,2 odsto, jasno je da sa ovakvim kamatama klijent bukvalno gubi novac, te da će samo ako dinar bude padao biti na nuli ili u potpuno zanemarljivom “plusu”.

Slično je i sa dinarskom štednjom, gde se kamate kreću oko sedam procenata. U ovom slučaju pad dinara radi protiv klijenta, pa kada se od kamate odbije inflacija i uračuna jačanje evra, sva zarada se praktično istopi, piše Danas.

To nije samo odraz stanja u Srbiji, već je karakteristično za celu Evropu koja se i dalje bori sa niskom inflacijom, niskim kamatama i niskim privrednim rastom. Nesigurnost oko ekonomske i političke situacije i strah od novog valutnog kraha, doveli su do ogromnog “bega” investitora iz rizičnih hartija od vrednosti i nestabilnih deviza u “sigurne luke”: fizičko zlato i švajcarski franak. Franak je ubrzo otpao kao investicija, jer je Švajcarska narodna banka fiksirala njegov kurs u odnosu na evro, što znači da dalja zarada na rastu ove valute nije moguća, pa je mudrim investitorima ostalo zlato kao najsigurnije ulaganje dugoročno.