Skip to main content
  • Read more Pariz Svet

    Veliki protesti širom Francuske! IMA MRTVIH! Narod naziva Makrona DIKTATOROM (VIDEO)

  • Read more Ivan Marinković Parovi

    MOLIM?! Učesnici rijalitija tvrde da je Marinković TRAŽIO BATINE?! Sam sebi namerno rascepao usnu?!

  • Read more Grb Crvene Zvezde, Sloba Radanović Zadruga

    AU, KAKVA ČAST! Legenda Crvene Zvezde poslao poruku Slobi Radanoviću i ovaj POKLON! (VIDEO)

  • Read more foto VIP

    Aca Lukas u emisiji uživo šokirao izjavom O NEKUPANJU! Ali ima još! (FOTO)

  • Read more FK Polimje Treće poluvreme

    LEKARI IM SE BORE ZA ŽIVOT: Dva fudbalera BRUTALNO pretučena, a razlog je bila ONA. Srbija u ŠOKU! (FOTO)

  • Read more Delije Fudbal

    UPOZORENJE! Delije se moraju čuvati NOŽEVA u Napulju (FOTO)

  • Read more rudnik Društvo

    Danas obeležavamo godišnjicu VELIKE NESREĆE u Srbiji, a pamtimo i USTAŠKI PIR nakon tragedije (VIDEO)

Sovjetski generali Birjuzov i Ždanov

SLAVA I SMRT U BEOGRADU: Pola veka od nesreće u kojoj su stradali generali Birjuzov i Ždanov

Foto: SD/ilustracija
Uporedo sa sedam desetleća slobode naše prestonice od okova nacizma primakla se i jedna nevesela godišnjica - 50 godina od nesrećnog pada vazduhoplova u kome su bili komandanti sovjetske vojske u Bitki za Beograd.

Svaki je Beograđanin bio na Avali, a i mnogi drugi, ako nikada drugačije, a ono na ekskurziji u prvom razredu osnovne škole. Drevna planina nekad je bila vulkan i čini se da se njegovim gašenjem otvorila neprekidna nit vatre desetak kilometara zapadno, na mestu gde se ljube Dunav i Sava. 

Od Malih Skordiska pa do dana današnjeg nije bilo većeg rata u Evropi, a da se neka vojska nije ustremila na Singidun, Albu Greku, Nandorfehervar, Princ Ojgenštat i Beograd. Poslednja okupacija naše prestonice motiv je ovoga članka.

Spomenik sovjetskim ratnim veteranima na Avali
Foto: Wikipedia

 

Kada se vraćate sa Spomenika Neznanom junaku ka gradu, nakon nekoliko minuta laganog hoda, sa leve strane stoji beleg za koji mnogi ne znaju kome je posvećen. A, šteta je, jer su oni za čije je sećanje Jovan Kratohvil sazdao spomen 1965. godine to zaslužili.

Daleke 1964, 19. oktobra iz Moskve je poleteo Iljušin IL-18 sa 22 člana poslanstva i 11 članova posade. Namera zvanica bila je da upriliče dvadesetogodišnjicu Oslobođenja Beograda, pogotovo jer su među njima bili i učesnici operacije. Najvažniji u delegaciji bili su Sergej Birjuzov i Vladimir Ždanov, starešine sovjetskih snaga koje su izgnale Nemce sa geografskog Balkanskog poluostrva. Umesto da bez problema sleti na Surčinski aerodrom, letelica je udarila u Avalu donevši trenutnu smrt svima koji su se nalazili u avionu.

Hruščov umešan?

Pomenuta dvojica visokih oficira u Beogradu su dobila ulice kao omaž za doprinos idealu i realitetu slobode koji je glavni grad čekao tri i po godine. 

Ulica Maršala Birjuzova nalazi se uporedo sa Brankovom, iznad Zelenog venca i prostire se od Sremske do Pop Lukine. 

General Ždanov dobio je potez od Višegradske do crkve Svetog Marka, ali mu je 1997. isti oduzet i danas se zove Resavska ulica. Ne bi li se opravdali pred upitom saveznika iz Drugog svetskog rata, gradski oci su generalu "poklonili" ulicu u Pinosavi, što od obilaznice oko Beograda vodi ka planini na kojoj je stradao.

Tragedija od pre pola veka nikada nije potpuno razjašnjena i za sobom i dalje vuče veo nepoznanice. Dok je po jednoj teoriji za sve kriva razlika u mernim sistemima, metrima koje su praktikovali u SSSR-u i stopama koje su se koristile u Jugoslaviji, dotle je po drugima vinovnik tragedije niko drugi do tadašnji vođa SSSR-a Nikita Hruščov.

Navodno se osvetoljubivi samodržac iz Politbiroa svemoćne KP SSSR tako ratosiljao člana Centralnog komiteta, Načelnika generalštaba i jednog od glavnih aktera Kubanske raketne krize, Birjuzova.

Nikolaj Kamanjin, važan član sovjetskog kosmičkog programa, ubrzo posle nesreće, na jednom prijemu je rekao: "Birjuzov je ubijen".

Evo kratkih biografija dvojice za nas važnih istorijskih ličnosti.

SERGEJ SEMJONOVIČ BIRJUZOV

Rođen 1904. u Skopinu (Rjazanjska oblast), sa 18 godina je stupio u Crvenu armiju, a sa 22 u Komunističku partiju. Posle školovanja na Vojnoj akademiji "Frunze", brzo je napredovao u službi, da bi od 1939. tri godine komandovao 132. streljačkom divizijom, što je bilo izuzetno budući da su starešine većih formacija retko ostajali na istoj dužnosti preko godinu dana.

S početkom rata ranjen je pet puta jer je često lično vodio juriš na Nemce. Kao zapovednik Druge gardijske armije dao je veliki doprinos opkoljavanju nemačkih armija pod Staljingradom. Postao je komandant Južnog fronta, potonjeg Četvrtog ukrajinskog. Zatim je prebačen u Treći ukrajinski front, gde je kao član komande 37. armije učestvovao u oslobođenju Bugarske i Jugoslavije, a time i Beograda.

Nakon rata bio je na više položaja, da bi 1955. bio proglašen maršalom i postao zapovednik Strateških raketnih snaga, kojima je komandovao do 1962. Tokom tog perioda bio je važan akter u Kubanskoj raketnoj krizi. Između ostalog, uveravao je da će smeštanje raketnog oružja na Kubu uspeti da sakrije od Amerikanaca, što se pokazalo pogrešnim.

Na mesto načelnika Generalštaba sovjetske vojske postavljen je 1963. godine, a bio je i član Centralnog komiteta KP SSSR, kao i poslanik Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza. Bio je nosilac mnogih velikih odlikovanja: pet puta je dobio Orden Lenjina, bio je Heroj SSSR, a 1964. je, posmrtno, proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.

VLADIMIR IVANOVIČ ŽDANOV

Dve godine stariji od Birjuzova, Ždanov je rođen 1902. u Kijevu. Dobrovoljno je pristupio Crvenoj armiji u završnom periodu Ruskog građanskog rata, dok je u Partiju primljen 1941. Završio je pešadijsku školu, ali je slavu stekao u mehanizovanim formacijama.

Istakao se u Staljingradskoj bitki, proboju južno-ukrajinskih frontova, te razbijanju neprijatelja na potezu Jaši-Kišinjev, posle čega su Sovjeti uspeli da izbiju na Dunav. Sudelovao je u oslobođenju Bugarske, kada je proglašen Herojem SSSR, Jugoslavije i Mađarske.

Njegov veliki doprinos, potkrepljen i ličnim učešćem u prvim redovima Četvrtog gardisjkog mehanizovanog korpusa u Bitki za Beograd doneo mu je orden Narodnog heroja Jugoslavije 20. oktobra 1944. 

Po završteku rata, završio je Vojnu akademiju generalštaba, službovao je u Dalekoistočnom, Južnouralskom i Prekobajlakskom vojnom okrugu. Držao je položaj starijeg vojnog savetnika Istočnonemačke armije, a smrt ga je zatekla na mestu starešine Tenkovske vojne akademije.

Slava im i hvala.

 

+ Pošalji komentar 1 Pogledaj sve komentare
Žika Srbin's picture

Žika Srbin

Slava im...

4 | 0

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD beogradski izbori

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Tamni oblaci
3 Beograd