SPREM'TE SE SRBI: Preševska dolina je sledeća!

U periodu nakon agresije NATO saveza na SR Jugoslaviju, od 1999. do 2001. godine, dogodio se manji oružani sukob između albanske terorističke grupe tzv. Oslobodilačke vojske Preševo, Medveđa i Bujanovac (OVPMB) i srpskih snaga bezbednosti na jugu Srbije.

Ovi sukobi su započeli u opštini Kuršumlija, da bi se kasnije uglavnom vodili na teritoriji opština Bujanovac i Preševo, a u manjoj meri i u Medveđi.

Novembra 2000. godine srpska policija se povukla sa određenih kontrolnih punktova u Kopnenoj zoni bezbednosti što je teroristima omogućilo da pojačaju ljudstvom svoje jedinice i tada su oni zauzeli većinu sela koja je policija napustila stvarajući svoje baze i bunkere iz kojih su vršili napade i provokacije.

Februara 2001. godine, kada su albanski teroristi započeli rat u Makedoniji, NATO je doneo odluku da dozvoli jugoslovenskim trupama povratak u kopnenu zonu bezbednosti, korak po korak. Vojska Jugoslavija je započela operaciju čišćenja terorističkih grupa sa ugroženih teritorija. Nakon što je 24. maja ubijen jedan od zapovednika terorista, Ridvan Leši, jugoslovenske snage bezbednosti ušle su u Kopnenu zonu bezbednosti, a teroristi su ubrzo razoružani i sukob je završen.

Lideri Albanaca sa juga Srbije, iako danas deluje u okviru ustavno-pravnog poretka Republike Srbije, još uvek nisu odustali od svojih zahteva. Kada se u toku pregovora o Kosovu i Metohiji govorilo o budućem statusu južne srpske pokrajine, oni su više puta naglasili da ukoliko dođe do podele Kosova na srpski i albanski deo, "Preševo, Bujanovac i Medveđa moraju biti pripojeni budućoj državi Kosovo". 

Simptomatično je opšte neprihvatanje albanskog javnog mnjenja bilo koje odluke koja nije po njihovoj volji, bilo da je to odluka međunarodne zajednice ili države Srbije i njenih institucija. Međutim, očigledno je da je i u EU sazrelo mišljenje da Albanci više ne mogu biti nagrađivani za dela za koje su Srbi kažnjavani, ali takav "obrt" u odnosu Brisela prema Prištini, ne nailazi na razumevanje albanskih političara, a ni običnih ljudi koji i dalje insistiraju na principu "Srbi su za sve krivi".

Iako na jugu Srbije vlada prividni mir, očigledno je da tenzije rastu, a frustracije Albanaca se povećavaju promenom odnosa Evrope prema "albanskom pitanju". Upravo zbog toga, eskalacije nemira u Makedoniji može da postane okidač sveopšteg albanskog ustanaka kako bi se "istorijska nepravda" prema Albancima načinjena na Londonskoj konferenciji 1912. godine ispravila i san o "Velikoj Albaniji" konačno postao java.