Srbija ne uvodi sankcije Rusiji
Uoči 23. runde dijaloga spekulisalo da će odnos Srbije prema tom pitanju biti na dnevnom redu, a beogradski mediji pisali su da zapadne zemlje traže od budućeg premijera Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži članicama EU i uvede sankcije Rusiji zbog krize na Krimu, a da bi vrhunac tog diplomatskog pritiska mogao da bude upravo tokom te runde dijaloga.
S tim u vezi, Vučić je za RTS, posle završetak sastanka, rekao da je stav Srbije najjasniji mogući i da znači da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji, ali da će uvek poštovati teritorijalni integritet svake zemlje članice Ujedinjenih nacija.
"Lično sam izneo stav Ketrin Ešton. Stav je čist, poštujemo teritorijalni integritet svake zemlje, ali mi nećemo da uvodimo sankcije Rusije. Nikada nećemo učestvovati u tome, jer bi time išli protiv onih koji nikada nisu uvodili sankcije Srbiji, čak ni kada je bila bombardovana i kada su joj neki drugi uzimali teritorijalni integritet", naveo je Vučić.
Prema njegovim rečima, EU dobro razume poziciju Srbije.
"Srbija je nezavisna zemlja koja ima svoj ponos, svoje građane koji biraju njene organe i vladu i to nije vlada bez stava, nego vlada koja poštuje integritet, ali koja neće da uvede sankcije Rusiji", rekao je Vučić.
Dačić je novinarima rekao da su predstavnici Srbije u Briselu izneli "principiJelan stav" da Srbija ne želi da preduzme nijedan korak u narušavanju odnosa sa Ruskom Federacijom, istakavši da na to nije izneta nikakva primedba, niti je izazvalo "posebne rasprave".
On je rekao da Eštonova na sastanku nije postavila pitanje stava Srbije prema Ukrajini, ali da su vicepremijer Vučić i on izneli stav Srbije koji se "bazira na temeljnim opredeljenjima da Srbija želi da nastavi put ka EU, a da sa druge strane, ne želi da preduzme nijedan korak koji bi ugrozio njene odnose sa Ruskom Federacijom".
"Ešton je na početku sastanka rekla da, za razliku od najava iz naše štampe, ona ne želi da priča o tome, ali mi smo sami izneli veoma jasne stavove i nikakvih rasprava, niti primedbi s njihove strane nije bilo", poručio je Dačić.
Prema njegovim rečima, pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta veoma su važna za Srbiju, "jer je i u Srbiji došlo do njihovog narušavanja".
Dačić je naveo i da će, imajući to u vidu, srpska spoljna politika i stavovi biti balansirani u skladu s tim principima.
On je naglasio da je Srbija, iako nije članica EU i nema obavezu da svoje stavove usaglašava sa stavovima te zajednice, prošle godine od 32 slučaja, 29 puta usaglasila svoj stav sa mišljenjem Brisela.
Ranije danas portparolka visoke predstavnice Maja Kocijančić je objasnila da odnos Beograda prema pitanju Krima i sankcija Rusiji nije tema dijaloga, ali da je EU pozvala sve treće države i zemlje kandidate da se pridruže stavu Brisela navodeći da je to važno i u konktekstu procesa pridruživanja.
"Jasno stoji da je potrebno usklađivanje stavova u spoljnoj politici sa stavovima EU, ali na kraju krajeva odluka je na svakoj državi pojedinačno", rekla je Kocijančić.