SRPSKI SELJACI SLOŽNI: Ma kakav rak, slanina je LEK!
Slobodan Hinić (82) iz srednjebanatskog sela Tomaševac kaže da se sa slaninom nije rastajao tokom čitavog života i da za kupovnu slaninu i ne zna jer je sam proizvodi.
“Zagazio sam u devetu deceniju i sa slaninom se nisam rastajao čitavog života. Ni ja, ni moj otac, a ni moj deda. Za vreme okupacije jeli smo samo 'sapunjaru' i krompir i tako smo preživeli. Do dana-današnjeg uzgajam svinje (i "dijetalne" mangulice i ove 'obične') i sušim slaninu. Za kupovnu ne znam, ali moja domaća ne ubija! Dokaz smo moja supruga i ja - još smo živi i sasvim solidno zdravi!“, kaže Slobodan za portal SrbijaDanas.com.
Jutro nije jutro bez belog luka i slaninice!
Dragoljub Stanković (93) iz sela nadomak Šapca nikako ne može da prihvati to da je slanina štetna po zdravlje.
“Kad sam ja bio u Drugom svetskom ratu, uvek mi je moja baba slala slanine i belog luka na front, i nikad nisam bio bolestan. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Naročito ga je dobro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa slaninom“, tvrdi Dragoljub.
Dragoljub nam je objasnio i to kako je kako kaže “samo slanina njega spasila“:
“Leti kod nas bilo je mnogo groznice i deca i mladi su mnogo umirali. Da nije bilo belog luka i slanine, ne bi mene danas posle devedeset godina sunce grejalo“, kaže on i dodaje da on mnogo ne veruje lekarima jer u njegovo vreme su se lečili samo prirodnim lekovima.
“Za upozorenja da izaziva rak ne hajem i neću prestati da je jedem. I u 82. godini se redovno sladim slaninicom, čak je jedem i za večeru. Prvo proverim pritisak, pa nasečem par šnita“, šali se Slobodan i nastavlja:
“Sada doziram količinu koju pojedem i to samo iz jednog razloga: ostario sam i ne mogu više mnogo da jedem. Što se mene tiče, slanina je narodni lek. Sećam se da ju je majka grejala i stavljala ocu na grudi kada je imao upalu pluća - to ga je izlečilo!“
“Nemam ja zube za slaninu“
Miroslav Jovanović (79) iz sela pored Babušnice nasmejao se na pitanje našeg portala da li će i dalje je jesti slaninu s obzirom da ona izaziva kancer.
“Hah, pa ja i onako nemam dovoljno zuba za slaninu. To bi vi mladi trebali da se čuvate, moje polako prolazi“, kaže on.
Miroslav je ispričao kako se u njegovom selu suši meso i kaže da na jugu Srbije gotovo sramota da nemate sušeni komad mesa u kuću preko zime.
“Kad dođe vreme za klanje svinja svaka kuća u selu dimi meso u pećnici. To meso se kod nas zove 'sušenice'. U Dimitrovgradu se i održava gastro-turistička manifestacija 'Dani caribrodske sušenice'. Kada zakoljemo svinju meso usolimo i stavimo da odstoji, a onda naređamo u pušnicu i sušimo tri-četiri dana“, objašnjava Miroslav.