Srpsko tržište kozmetike: Šta se krije u mirisnim kozmetičkim proizvodima?

Šta to kriju kozmetički proizvodi iz zavodljivih reklamnih kampanja, ima li razloga za naglašavanje da je proizvod Paraben free i da li je po zakonu da se do sadržaja proizvoda stiže odlepljivanjem nalepnice , Srbija Danas je istraživala za vas.

"Nepotpune, nedovoljne informacije jednostavno nisu poštene"

Kakvo mišljenje o kozmetičkim proizvodima na kojima je sadržaj prekriven nalepnicom, pa potrošač mora prethodno da odlepi foliju da bi pročitao informacije o prozvodu odnosno da li je to zakonito, pitali smo  predstavnike raznih potrošakih organizacija.

“Sve što je skriveno na tržištu ima za posledicu nedovoljno obaveštenje, prevarno poslovanje i to smatramo nedozvoljenim, nepoštenim, nekorektnim. Nepotpune, nedovoljne informacije jednostavno nisu poštene. Jedino sa potpunim informacijama čovek ima pravo na izbor,a izbor ne postoji ako je informacija skrivena”, kaže Ljubiša Andrejić iz Organizacije potrošača Srbije i dodaje da su neretko uputstva za čitanje deklaracija nekorektna. Deklaracija treba da bude precizna i svima dostupna, zaključuje Andrejić.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda kaže da je za ovaj problem, zadužena tržišna inspekcija koja mora da reaguje na ovu pojavu. Potrošačima na ovaj način nisu dostupne sve informacije bez obzira što se one nalaze ispod nalepnice. Na ovaj način se pored Zakona o zaštiti potrošača, krši i Zakon o bezbednosti predmeta za opštu upotrebu i pravilnik o deklarisanju upakovanih namirnica.

Za pokretanje ovog pitanja neophodno je da reaguje tržišna inspekcija koja treba da podnese prijavu nadležnom organu. Ovo je samo još jedno u nizu loših rešenja i loše prakse koja je veoma prisutna na našem tržištu proizvoda široke potrošnje, zaključuje Bogosavljević.

Da se na ovaj način ne krši zakon zakon smatra Goran Popović iz Nacionalne organizacije potrošača.

“Ako je jasno ukazano kako se dolazi do čitanja sastojaka, smatram da nema kršenja zakona, to je stvar dizajna proizvoda. Međutim često se dešava da sadržaj na srpskom ne odgovara sadržaju na stranom jeziku”, zaključuje Popović.

Stav stručnjaka: Deklaracijama fali naznaka koje kategorije ljudi ne bi trebale da koriste proizvod!

Dr Snežana Savić, profesor na Farmaceutskom fakultetu sa katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju kaže da problem predstavlja jako stara regulativa u pogledu procene kozmetičkih proizvoda koji mogu da dospeju na tržište. Konkretno pravilnik o predmetima opšte upotrebe, koji daje elementarne smernice u vezi sa procenom kvaliteta proizvoda. Ovaj pravilnik nije dovoljan za potpunu informisanost potrošača koji svakodnevno koriste sredstva za higijenu.

Srbija još nije ratifikovala uredbu EU o kozmetičkim proizvdoima koja veliku pažnju poklanja potrošačima. Ona propisuje standarde  sa listama zabranjenih sastojaka, preporuke o korišćenju proizvoda, upozorenja koje je proizvođač dužan da naznači na proizvodu.

“Kao član radne grupe pri ministarstvu koja je radila na prilagođavanju zakona uredbi EU, mogu da kažem da je naša regulativa u ovoj oblasti zastarela i ona nije menjana od 1983. A proces prilagođavanja naših propisa je započet još 2006 i još se sa njim nije završilo”,kaže profesorka.

Što se tiče deklarisanja i nalepnice koja se nalazi preko sadžaja profeosrka smatra da to nije dobro rešenje ali ne misli da to proizvođači rade svesno već zbog ograničenosti prostora.  Ono što bi trebalo da se uvede na naše deklaricije jeste da postoji naznaka koje kategorije ljudi ne bi trebale da koriste proizvod,i kakve on posledice može da izazove.

U ponedeljak 21. jula, na našem sajtu pročitajte odgovor iz Ministartva zdravlja, dokle se stiglo sa regulativom koja uređuje deklarisanje kozmetičkih proizvoda i komentar kozmetičkih kuća po ovom pitanju.