STRUGANIČKI GRANIT JE TO: Živojin Mišić napravio Albanki dete tokom povlačenja ka Krfu

Sneg u kosi, čelik u... Dole, da eufemiziramo. Poznata narodna izreka dobila je potvrdu u jednom od najslavnijih i najomiljenih ličnosti srpske moderne istorije.

Vojvoda Živojin Mišić, briljantni starešina i strateg, pobednik na Kolubari (pogledajte Kako je Živojin Mišić očitao lekciju Austrougarima), čovek koji je oterao Oskara Poćoreka u penziju i nepokolebljivi vernik u snagu ljudske volje, bio je i plodan muškarac. I to više nego plodan.

Mišić je bio protivan povlačenju kroz Albaniju. Smatrao je da se treba skupiti na Kosovu i tu povesti odsudnu bitku, pa "kud puklo da puklo". Generalštab je odlučio drugačije, vojsku i deo naroda poveo u egzil, a Mišića ka novom potomstvu.

Dva dana ljubavi u San Đovani di me duva

Do otkrića je došao etnolog i rodoljubivi istraživač Nikola Šećeroski koji godinama proučava istoriju srpskog prisustva u Albaniji i Makedoniji. Tokom boravka u Svetom Jovanu Medovskom (Šenđon ili San Đovani de Medua koji su srpski vojnici zvali San Đovani di me duva), Šećeroski je upoznao mladog Sokolja Kuštu koji mu je ispričao da je njegov deda Beluši bio vanbračno dete slavnog vojskovođe.

Sve se desilo zadnjih dana decembra 1915. godine, nakon što su Srbi prešli Prokletije i Drim i stigli do obale mora. Dok se čekala dozvola Italijana da narod i vojska pređu Škumbu i zapute se dalje na jug Albanije, vojvoda je svratio u jednu gostionu i tu upoznao Sokoljevu prababu Brigu i sa njom imao kratku romansu. Već tri dana kasnije, Mišić je bio na putu za Drač i sa Brigom se nikada nije video, ali je kao rezultat njihove veze devet meseci kasnije na svet došao dečak Prijar.

Prijar je za ime svog pravog oca saznao skoro trideset godina kasnije, kada mu je majka na samrti otkrila da čovek sa kojim je odrastao nije njegov "baba" (otac). Da oca i potraži nije ni mogao ni znao. Odrastao je u relativno siromašnoj porodici, a i bila je 1943. godina, vreme Drugog svetskog rata u kome su njegovi sunarodnici po majci ratovali sa očevim Srbima.

Potom se rat završio, a prijateljstvo komunističke Albanije i Jugoslavije prestalo 1948. Zatim je usledio - život i Prijar nikad nije posetio očevu otadžbinu.

Na kraju, ostaje nam samo jedno. Da vam kažemo da je sve ovo je jedna prvoaprilska šala.

U tekstu smo vam i ponudili male naznake laži: Nikola Šećeroski je jedan od učesnika prvih višestranačkih izbora u Srbiji 1990. godine, dok je Sokolj Kušta strelac kobnog gola koji je 1987. sprečio FK Partizan da prođe tada nezgodni Fljamurtari. 

Živi bili i uživajte u ovom danu.

Više ozbiljnih članaka iz istorije možete pogledati na našoj INTERNET STRANICI, kao i na FEJSBUKU.