37 MINUTA ZA ISTORIJU: Dve decenije od Dejtona

Pravni akt sporazumnog karaktera donešen je da bi se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini (1992 - 1995.) i naročito se bavio budućim upravnim i ustavnim uređenjem BiH.

Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednici RBiH Alija Izetbegović, Srbije Slobodan Milošević i Hrvatske Franjo Tuđman posle trosedmičnih pregovora.

BiH podeljena na dva entiteta

Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD-a Vorena Kristofera a pored njega, glavni američki posrednici su bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark.

Zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decemba 1995, čime je BiH podeljena na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju BiH.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN-a, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OSCE-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv način. Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum.

Nijedan od trojica potpisnika sporazuma više nije među živima, kao ni nekadašnji međunarodni izaslanik za Balkan i jedan od kreatora Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.

U Republici Srpskoj, Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovin je praznik i neradni dan, a njegovo obeležavanje regulisano je entitetskim Zakonom o praznicima.

Tajne Dejtona

Nakon višenedeljnih pregovora, delegacijama u Dejtonu je saopšteno da se pregovori zaključuju u nedelju u ponoć – uspešno ili neuspešno – Kristofer i Holbruk su naložili američkim predstavnicima da spakuju kofere, najavili su da se telefoni isključuju od ponedeljka i počeli su da sakupljaju račune. Ali, događanja tog dana pokazala su da sve o čemu su postignuti dogovori može pasti u vodu ako se ne postigne dogovor o mapi.

Miloševićevi ustupci prethodnih dana, u vezi s goraždanskim koridorom i ujedinjenim Sarajevom, neočekivano su dovedeni u pitanje kad je on dolazeći na sastanak u Izetbegovićev apartman iza kauča vidio vrh postera koji je američki tim napravio kao vizuelnu ilustraciju bosanskih dobitaka u Dejtonu na kojem je pisalo:

"Teritorija Federacije je povećana sa 50 na 55 odsto tokom dejtonskih pregovora“.

"O, Harise, zar nisi čuo da su je oni (bosanski srpski) idioti srušili?"

Milošević je planuo da ne može preživeti ili nametnuti bosanskim Srbima pogodbu u kojoj bi dobili manje od 49 posto koliko im je davala kontakt grupa. Kako mu ne bi dali razloga da se odrekne ranijih ustupaka, Kristofer i Holbruk su s generalom Klarkom i ostalima nastojali su da nekako obnove odnos 51 prema 49 posto.

U studiji se opisuje kako su Silajdžić i Milošević uz posredovanje Kris Hila, koji govori naš jezik, sedili nad mapom i razmenjivali naselja koja imaju tek simboličnu vrednost: Milošević je tako tražio Mladićevo rodno mesto, a Silajdžić istorijski muslimanska mesta uključujući i gradić sa starom džamijom na šta mu je Milošević odgovorio kako od toga nema ništa: „O, Harise, zar nisi čuo da su je oni (bosanski srpski) idioti srušili?“

Izetbegović došao u pidžami

U njihovim pregovorima napravljena je pauza u dva ujutru u ponedjeljak da se Silajdžiću daju nove mape. Nakon 45 minuta nastavili su razgovore i Silajdžić je rekao kako ima ideju kako da se srpska teritorija proširi na 49 posto: ponudio je nekoliko naselja u zapadnoj Bosni.

Silajdžić je otišao da probudi i dovede Izetbegovića, koji je došao u kaputu ogrnutom preko pidžame, a Hil je otišao da dovede Tuđmana i hrvatskog ministra spoljnih poslova Matu Granića pošto su Hrvati morali da daju pristanak na ustupanje federalne teritorije. Došao je Granić, rekavši da Tuđman spava, a kad je video dogovorenu mapu, planuo je: „Nula, točka, nula-nula šansi da će moj predsjednik ovo prihvatiti“.

Sporazum je trajao 37 minuta

Planuo je i na Silajdžića što ustupa "teritoriju koju smo mi osvojili“. Holbruk se okrenuo Izetbegoviću i pitao ga šta on misli. "Ja ne mogu prihvatiti ovaj dogovor“, rekao je tiho. "Stojim s našim hrvatskim saveznicima“. Na to je eksplodirao Silajdžić: "Ja ovo više ne mogu trpjeti,“ rekao je bacajući papire na sto.

Tako je sporazum trajao samo 37 minuta. Kristofer i Holbruk su verovali da je to trenutak kad treba da se uključi i sam predsednik Klinton. Preporučili su da predsednik nazove i Izetbegovića i Tuđmana koji bi u želji da Hrvatska bude prihvaćena na Zapadu mogao primiti Klintonov poziv s uvažavanjem.

U Vašingtonu se savetnik za nacionalnu bezbednost Lejk usprotivio ideji da predsednik zove i Izetbegovića: plašio se da bi to moglo ostaviti utisak pritiska na Bosance za ustupke.

Zovem vas i tražim sledeće!

Klinton je na kraju zvao samo Tuđmana i uz insistiranje na postizanju sporazuma, rekao mu: „Zovem Vas da tražim da ustupite manji procenat teritorije koja nije tradicionalno hrvatska kako bi se mapa vratila na odnos 51 prema 49 posto“.

Tuđman mu je rekao kako je Hrvatska već napravila takav predlog i kako se nadaju sporazumu u roku od sat ili dva.

Ono što nije rekao bilo je da se u tom predlogu traže i teritorijalni ustupci bosanske strane.

Nešto nakon 10 sati uveče, Kistofer i Holbruk su u prostorijama bosanske delegacije ostavili Izetbegoviću, Silajdžiću i Šaćirbeju jedan sat da odluče prihvataju li ili odbijaju sporazum.

Treba nam Brčko!

U 11:30 Džon Kornblum je otišao po odgovor kod Bosanaca i Šaćirbej mu je rekao kako će oni prihvatiti sporazum samo pod uslovom da dobiju Brčko. Kornblum je odgovorio kako je to novi uslov i kako je već dogovoreno da će Brčko pripasti Srbima i uručio mu je nacrt izjave kojom se objavljuje neuspeh pregovora.

Hil je uručio nacrt te izjave Hrvatima, koji su bili za kartaškim stolom, a Tuđman je pitao Hila jesu li Amerikanci zaista spremni da javno okrive Muslimane za neuspeh pregovora. Kad je nacrt izjave o neuspehu uručen Miloševiću, on je bio vrlo razočaran da se nakon svega dogovorenog odustaje od sporazuma. 

„Vi ste Sjedinjene Države, ne možete dozvoliti Bosni da vas ovako gura u stranu. Vratite se i recite im kako mora biti,“ tražio je Milošević. Oko dva ujutru, Amerikanci su ga ostavili rekavši kako su oni učinili što su mogli i da je na njemu da pokuša učiniti više!

Zaustavljen rat

U sukobu koji je trajao četiri godine, stradalo je najmanje 100.000 ljudi, a više od dva miliona stanovnika je raseljeno.

Rezolucijom 827 Veća sigurnosti UN-a, 1993. godine je formiran Međunarodni krivični sud u Hagu, oformljen da bi procesuirao ratne zločine počinjene za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Za vreme rata u BiH, glavni grad te zemlje bio je pod opsadom tri godine i deset meseci, čime je postao grad pod najdužom opsadom u modernoj istoriji ratovanja. U opsadi Sarajeva stradalo je više od 14.000 ljudi.