Od princeze do robinje
Na našim prostorima trafiking se prvi put pojavio krajem osamdesetih godina, a procvetao je u narednoj deceniji. Zbog višeg standarda i okrenutosti Zapadu tadašnje Jugoslavije, Srbija je prvih godina po pravilu bila konačna destinacija za žene iz Istočne Evrope. Devedesetih situacija se drastično promenila, pa je Srbija postala najpre zemlja tranzita, a onda i porekla žrtava.
Najčešći predmet trgovine ljudima i dalje su žene koje se primoravaju na prostituciju. U prvoj deceniji ovog veka, od ukupno 351 žrtve koliko ih je zabeležila "Astra", 311 su bile žene, a među njima su bile čak 122 devojčice. Muškaraca, koji su u poslednje vreme sve češće na meti radne eksploatacije, bilo je 11 odsto. Pored seksualne i radne, kao oblici eksploatacije u Srbiji se javljaju i prinudni brak i nelegalno usvajanje.
Najveći broj žrtava završi u lancu međunarodne ili domaće trgovine ljudima.
KORUPCIJA GLAVNI RAZLOG
Do pojačane trgovine ljudima došlo je iz mnogo razloga, a jedni od njih su i povećanje migracije, pojačana korupcija među činovnicima kao i otvorenost granica među zemljama.
Žrtve su uglavnom mlade devojke, a ponekad i mladići koji bivaju prebacivani iz zemlje u zemlju dobro organizovanim kanalima.
Među razlozima za to što je trgovina ljudima dobila tako velike razmere svakako treba ukazati na otvorenost granica i pojačanje migracionih tokova među zemljama, nesavršenost migracionih zakona, korupciju među činovnicima, ne isključujući pri tome ni one zemlje koje su destinacija migranata.
STANJE U SRBIJI
Koordinator za borbu protiv trgovine ljudima MUP-a Srbije Mitar Ðurašković izjavio je da je od početka godine identifikovano 86 žrtava trgovine ljudima i da je dominantna bila radna eksploatacija.
Od 86 žrtva 75 je bila radna eksploatacija - građevinski radnici, a 11 slučajava je bila seksualna eksploatacija, prinuda na prosjačanje, prinuda na brak.
U Srbiji je od 2000. do 2013. godine, prema zvaničnim podacima, identifikovano 739 žrtva trgovine ljudima, saopštila je nevladina organizacija Atina povodom 30. jula - Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima.
Zvanične statistike, međutim, kako ističe ta organizacija, još ne ukazuju na prave dimenzije problema i ne rasvetljavaju položaj samih žrtava.
SUROVI PRIMERI
- Imamo strašan primer devojke iz Ade, koju je, koristeći njen loš materijalni položaj, vrbovala devojka iz Kikinde i odvela u Bosnu i Hercegovinu radi seksualne eksploatacije.
- U Subotici je podneta krivična prijava protiv naše i državljanke Slovenije, zbog sumnje da su gluvonemoj devojci obećale posao čuvanja deteta, a zatim je odvele u Italiju.
- Poznat je i slučaj maloletnog Novosađanina obolelog od cerebralne paralize, kojeg su najbliži koristili za prosjačenje.
- MARIJA ima 16 godina i živi u malom mestu u unutrašnjosti, sa roditeljima i šestoro braće i sestara. Radi sezonske poslove, a školu je napustila da bi čuvala mlađu decu. Otac ju je potom odveo u Nemačku kod rođake, koju nije poznavala. Obavljala je kućne poslove i brinula o dvoje dece. Bila je zatvorena u stanu, a izlazila je samo do prodavnice. Kasnije je saznala da je otac imao dogovor sa tom ženom da mu ona šalje novac svakog meseca kao nadoknadu za ćerkin rad.
SRBI SVE ČEŠĆE ŽRTVE TRAFIKINGA
Žene i deca su najčešće izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani u Srbiji takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada.
Zabrinjavajuće statistike govore da su žitelji Srbije sve češće žrtve ove surove trgovine.
Najveći broj žrtava završi u lancu međunarodne ili domaće trgovine ljudima zahvaljujući nekome iz bliskog okruženja. Maloletnike su čak u 13,39 odsto slučajeva prodavali roditelji, a u 16,51 procenat to su bili momci sa kojima su se devojčice zabavljale ili čak bile udate za njih. Rođaci su bili trgovci u 6,25 procenata, a prijatelji u 4 odsto slučajeva.