fbpx
Skip to main content
Konfučije

DREVNE MUDROSTI KONFUČIJEVE: "Ako sretneš običnog čoveka potraži njegove mane u sebi samom"

Foto: news.china.com
Najveći kineski filozof Kung Fu Ce, koga poznajemo po latinizovanom nazivu Konfučije, rođen je 28. septembra 551. godine pre nove ere, a umro 4. marta 479. godine pre Hrista. Stvorio je etički sistem vrednosti koji je postao temelj kineske državnosti i socijalne misli.

Konfučije je za sebe govorio da je samo prenosilac i reintepretator starih znanja. Iza njega je ostala pregršt mudrosti koja je nastala najčešće u njegovim razgovorima sa učenicima. Biseri koji slede mogu se pripisati ne samo njemu kao učitelju, već i učenicima koji su sledili njegove principe. Ovo su najlepši od njih. 

Ako sretneš čoveka od vrednosti trudi se da mu sličan budeš. Ako sretneš običnog čoveka potraži njegove mane u sebi samom.

Učiteljev put se svodi na ovo: strogost prema sebi, blagost prema drugima.

Nimalo se ne brini ako nisi na položaju, ali se trudi da za njega budeš sposoban; uopšte se ne brini što nisi poznat, ali se trudi da budeš toga dostojan.

Počasti i bogatstvo su ono što čovek najviše na svetu želi, ali bolje je toga se odreći nego se udaljiti sa Puta. Poniženje i siromaštvo su ono čega se najviše na svetu čovek kloni, međutim bolje je prihvatiti ih nego se sa Puta udaljiti. 

Posmatraj način reagovanja jednog čoveka, ispituj njegove porive, saznaj u čemu sreću pronalazi. Zar to nije siguran način da ga upoznaš?

Plemenit čovek nije posuda koja je samo jednoj upotrebi namenjena.

 Poznavati vrlinu, a ne negovati je, prikupljati znanja, a ne produbljivati ih, slušati kako se o Pravdi govori, a ne upražnjavati je, uvideti svoje sopstvene mane, a ne otklanjati ih, eto šta me upravo brine!

Sve dok se ne zna služiti ljudima kako onda može da se služi njihovim senima? Sve dok se ne zna šta je život, kako onda može da se zna šta je smrt?

Onaj čija vrlina nije istrajna neće izbeći zlu kob.

 Što su odluke uzvišenije, to je teže njihovo ispunjenje.

 Nekada se čovek obrazovao da bi samog sebe usavršio; danas to radi da bi mu drugi povlađivali.

 Ne samo da plemenit čovek može da upadne u bedu već joj se on hrabro suprotstavlja.

Onaj ko ne vidi daleko ubrzo će upasti u nepriliku.

Od sebe mnogo zahtevaj, a malo od drugih, to je način da se sačuvaš ogorčenja.

 Postoji li jedna jedina reč koja može da rukovodi vladanjem kroz čitav život? "Dobrota", zar to nije glavna reč? Ono što ne bi želeo da ti učine ne čini drugima.

Ima ih koji praktikuju vrlinu, a da je ne šire, koji se uzdaju u put, a da se ne angažuju. Što nas se tiče njihovo postojanje?

Greške plemenitog čoveka su kao pomračenja sunca i meseca: jedva da je napravio jednu svi to vide, jedva da se popravio, svi se pogledi ka njemu uzdižu.

 Knjiga oda sadrži tri stotine poema, ali ono glavno svodi se na pet reči: "Nikada ne skrenuti sa puta."

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD info

SD kosovo

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Tamni oblaci
16 Beograd