Tantalove muke

"Tantalovim mukama" nazivamo najteže patnje na koje čovek može da bude osuđen. Izraz potiče iz grčke mitologije i odnosi se na sudbinu Tantala, razmaženog sina vrhovnog boga Zevsa. On je na surov način kaznio svog sina koji je prezreo njegovu ljubav i sve bogove.

Tantal je bio bogat i moćan kralj grada Sipila u Lidiji, na obali Egejskog mora. Zahvaljujući naporima oca da ga zaštiti od svake nevolje, živeo je bez i jedne brige, u stalnoj sreći i bogatstvu. Razmaženi kralj je postao ohol i uobražen. Odavao je tajne bogova koje je čuo na Olimpu i krišom donosio i delio prijateljima ambroziju i nektar, božansku hranu i piće, koji čine smrtnike besmrtnima.

Iako ga je Zevs opominjao, Tantal nije shvatao očeve pretnje ozbiljno, pa je postao još drskiji.

Kako bi ispitao sveznanje bogova, ubio je svog sina Pelopa, rasekao ga na komade i ukusno priređenog ponudio bogovima kao jelo na gozbi. Bogovi su, naravno, taj ispit položili i jelo nisu ni dotakli. Jedino je boginja Demetra pojela komadić ramena, i to samo jer je bila skrhana bolom zbog otmice svoje kćeri Persefone, koju je bio oteo bog Had i odneo u svoj podzemni svet.

Ogorčeni i uvređeni, bogovi su raskomadanog Pelopa stavili u kotao i nad vatrom spojili delove njegovog tela, a bog Hermes ga je, po Zevsovoj zapovesti, oživeo. Komad ramena koji je pojela Demetra, nadoknaio je bog Hefest, verno prilagođenim komadom slonovače.

Zevs je zatim izrekao svoju presudu: Tantala je bacio u podzemlje, kod Hada.

Tamo je stajao u bistroj vodi, ali nije mogao da utoli žeđ, kad god bude hteo da pije voda bi mu nestajala pod nogama i pojavljivala bi se suva zemlja.

Nad glavom su mu se nadvijale grane stabala sočnih krušaka, pomorandži, jabuka, smokava i grožđa, ali čim bi Tantal posegnuo rukom da ih ubere, vetar bi ih podigao tako da nije mogao da ih dohvati.

Osim žeđi i gladi, Tantala njega je mučio i večiti strah. Iznad njega je visio ogroman kamen koji je svakog časa mogao da padne.

Tantal je zbog svoje oholosti završio u pravim mukama.