IMA SAMO 17 GODINA, SVET VEĆ ZNA ZA NJEGA: Ovog srpskog učenika smatraju muzičkim čudom!
Veljka Nenadića iz Smedereva mnogi smatraju muzičkim čudom. Sa samo 9 godina počeo je da svira klavir, već sa 10 godina da komponuje, a do sada ima brojne nagrade na kojima bi mu i vrsni kompozitori pozavideli. Kada se nađe među društvom, on postaje samo jedan običan srednjoškolac.
Želju za komponovanjem i klasičnom muzikom u vreme kada njegova generacija note vidi samo u popularnoj muzici, Veljko nije primećivao, jer kako kaže, tada nije ni bio svestan da ona postoji.
Ne odskačem mnogo od društva
Veljkovi vršnjaci na ono čime se on bavi gledaju kao na neku sasvim normlanu stvar.
- Da sam hteo da budem popularan u društvu, verovatno bih se bavio nekim drugim žanrom. Ovako ne odskačem mnogo od društva, u tom smlislu, na šta sam im ja veoma zahvalan. Takođe, kod mene u školi se ne pravi razlika. Svi se družimo, od "klasičara" pa do "narodnjaka". Bitnije je da je neko dobra osoba i čovek, a dok dođemo do muzike...
- Moji roditelji su mi predložili da me upišu u muzičku školu, na šta sam ja, sa radošću, potvrdno odgovorio. Klavir sam počeo da sviram sa 9 godina, a tada sam počeo i da pišem prve notne zapise. Za mene je želja za komponovanjem sasvim prirodan proces, pa ponekad ne mogu da shvatim ljude koji sviraju ili predaju neki instrument a da nikad u životu, bar nisu probali da nešto stvore...
ONA NIJE OBIČNA POLICAJKA, NJEN KOMŠILUK JE JOŠ NEOBIČNIJI: Zovu me u tri ujutru i pitaju...
U vremenu kada omladina i tinejdžeri ne misle mnogo o budućnosti i ostvarivanju uspeha, na pitanje šta je to što je učinilo da se izdvoji i posveti jednom ozbiljnijem radu, Veljko odgovara da pored svih uspeha ipak ne razmišlja mnogo unapred.
- Ni ja, kao klasičan tinejdžer, skoro nikad ne razmišljam o budućnosti i ostvrivanju uspeha, a ono što me je izdvojilo je, naravno, komponovanje koje se izrodilo iz jedne neizmerne ljubavi prema muzici i potpune predanosti njoj. Takođe, razumevanje i podrška porodice, okoline i profesora me je ohrabrila da ovaj poziv shvatim ozbiljnije, da napredujem, i da se stalno usavršavam.
Komponovanje je kao začarani krug
I dok neki danima slave svoje uspehe, Veljko na pobrane nagrade gleda kao na nešto veoma prolazno.
- Komponovanje je kao "začaran krug". Uložim mnogo truda i napora da nastane neko delo, pošaljem ga na neko takmičenje, osvojim nagradu (ili ne) i onda ponovo, sve ispočetka. Kada dobijem informaciju da sam nešto osvojio, ne znam zašto, ali se obično ne radujem preterano (čak se ljudi koji su u tom trenutku u mojoj okolini više obraduju). Za mene je kada dobijem neku novu ideju, izvodim moja dela ili završim neku kompoziciju mnogo veća sreća od samih nagrada...
Na pitanje šta je to što "proradi" u njemu, pa nastane kompozicija, ovaj mladi umetnik ističe da ne postoji jedan trenutak, već da komponovanje zavisi od mnogo drugih stvar.
- Ljudi inspiraciju često doživljavaju kao neku "paranormalnu pojavu". Bar kod mene, ona nije mnogo izražena, ili možda ja uopšte nisam svestan nje... Slušanje druge muzike mi često daje nove ideje...
Nema nameru da ode iz Srbije
Njegova poslednja muzička stanica bio je "Festival slovenske muzike" u Moskvi, na kome je Veljko osvojio drugo mesto za kompoziciju, ali i održao koncest. U planu za budućnost su mu još uvek takmičenja. Bez obzira na svetski uspeh, on još uvek ne planira da napusti Srbiju.
ŽENA U UNIFORMI: Svi su joj govorili:"Bolje se ti udaj", a postala je najbolji policajac u Zemunu!
- Ove godine ću sa ansamblom "Zvuci Balkana" snimiti disk za "World music asocijaciju Srbije" na kome su uglavnom moja dela i aranžmani. U planu su mi mnoga takmičenja, mahom za kompoziciju a što se školovanja tiče u planu mi je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Još uvek nemam nameru da odem iz Srbije, ali nisam siguran da ću uvek tako razmišljati.