TUGA MAJKE I POSLE 17 GODINA: "Nemojte ovde da tražite Ivana, idite u kafić, on je ubijen"

U znak sećanja na sve kidnapovane i stradale žrtve na Kosovu i Metohiji danas su se okupili njihovi roditelji i najbliži ispred Specijalnog suda "Srpskog zida plača", tražeći i posle 17 godina istinu o njihovim tragičnim sudbinama i krivcima.

Među njima je bila i majka stradalog mladića iz kafića „Pande“ u Peći, Ivana Radevića, koja je rešila da ne odustane od borbe za pravdu nadajući se da će istina i posle toliko godina ipak isplivati na videlo.

"Čekali smo 17 godina, valjda će se ta istina na kraju saznati. Ništa bolnije ne može da mi bude, kao onog dana kada su mi javili“, priča ona.

Prisećajući se tog kobnog dana, sa suzama u očima, Milena prepričava trenutak kada im je saopšteno da je njihov sin ubijen.

"Javili su da se desila nesreća, čulo se da ima i ranjenih i ubijenih. Znali smo da se naša deca okupljaju u kafiću, pretpostavili smo da je među povređenima, ali nismo ni slutili da je ubijen. Otišli smo do bolnice, tamo su nam saopštili: 'Nemojte ovde da tražite Ivana, idite u kafić, on je ubijen'“, priseća se očajna majka.

I pored tragedije koja je porodicu Radević zadesila, Milena je zahvalna na "sreći u nesreći".

"Ipak smo imali tu sreću da je dvoje dece ostalo živo, jer je trebalo i oni da se nađu u kafiću tog dana, ali je Ivan otišao prvi. Samo što je ušao, seo na stolicu, ubili su ga, taman je tako bilo“, priča Milena.

I posle 17 godina, Milena oseća isti bol i patnju, jedino što traži, u ime svog sina, je da se istina o ubicama najzad sazna.

"Ovo me najviše ubija. Ovo nagađanje, licitiranje. Najsrećnija bih bila da sklopim oči i odem sa istinom ko ih je ubio. Moj mir, moju tugu, moj bol niko ne može da umanji. Ni njemu nije lako, tamo gde leži na kosovsko-metohijskoj zemlji, što se posle toliko godina ništa nije rešilo“.

Iako je Ivan sahranjen na Kosovu, Milena njegov grob obilazi svake godine na dan njegove pogibije.

"Ja svakog 14. decembra odem obiđem grob, isplačem se i vratim se, to je sve. Došla sam iz Podgorice sinoć. On je mrtav, ne može da se brani, ja u ime njegovo tražim istinu, jer on vapi za njom", završava Milena.

"Zahtevamo da se zločinu u Pandi daju prioritetne odrednice"

Milena je, obraćajući se medijima, pročitala otvoreno pismo javnosti i intitucijama republike Srbije u nadi da će nakon 17 godina slučaj ubistva mladića u kafiću Panda u Peći konačno biti rešen.

"Istina je jedino što porodice traže. Obraćam se našim predstavnicima vlasti, organizacijama i sveukupnoj javnosti sa molbom i zahtevom da svi daju doprinos kako bi se konačno čula istina o ubistvu naše dece u kafiću "Panda" u Peći 1998. godine.

Na neprimeren način dolazimo do različitih saznanja iz medija i svakim tekstom pušta se novi rafal u naše nikad zaceljene rane. Istina i pravda može biti zadovoljena samo kada zločin dobije svoje ime, a počinioci i nalogodavci zločina budu izvedeni pred licem pravde. Ne može se ništa učiniti ćutanjem i ignorisanjem naših poziva da se otkrije istina. Ništa se ne čini uprkos objava sa najviših državnih pozicija da postoje saznanja koja se ne saopštavaju ni posle 17 godina.

Mi porodice ubijenih nemamo pravo da zločin zaoboravimo. Za nas to predstavlja tegobnu sadašnost i budućnost. Nesagledive posledice mogle bi bar biti ublažene saopštenjem pune istine. Rezultat naših velikih napora nikada nije postignut. Da li su naša deca žrtve terorizma, žrtve rata? Ko krije istinu?

Pozivam istražne i pravosudne organe da okončaju naknadno ubijanje naše dece i da nam obezbede najhitniji pravni epilog celog slučaja, jer mi imamo pravo na to i po ljudskim i po božjim zakonima. Pozivam sve nadležne organe da zločinu u "Pandi" daju prioritetne odrednice.“