Umiranje za 500 evra dnevno
Zato je većina takvih pacijenata prinuđena da se obrati privatnim klinikama, koje za jedan tretman traže više od 50.000 dinara. Manjak opreme i kapaciteta u državnim ustanovama doveo je do toga da palijativno lečenje u privatnim klinikama cveta, što potvrđuje i vlasnik privatne radiološke ordinacije "Radius" doktor Zoran Svetozarević.
"Nema ko nije dolazio kod mene, i sam državni vrh. Terapija košta između 30.000 i 56.000 dinara i ljudima to nije mnogo. U državnim klinikama bi ko zna koliko čekali, a ovde budu primljeni danas. "Batut" je pre nekoliko godina dao preporuku da se kod mene leči 2.500 pacijenata godišnje, ali to nije sprovedeno u delo", priča Svetozarević.
Skupe terapije
Milan Đorić, vlasnik specijalne bolnice "Dr Đorić" iz Niša, koja se bavi i palijativnim zbrinjavanjem( ublažavanjem patnji neizlečivim bolesnicima), kaže da na njegovoj klinici traže način da umanje cene terapija za najteže bolesnike. "U okviru bolnice imamo stacionar za produženu negu, u kome smo obezbedili 12 kreveta za pacijente u završnoj fazi. Ako bismo realno naplatili njihovu negu, to bi njihove porodice skupo koštalo, jer se u nezi koriste infuzija, transfuzija, rastvori za ishranu, terapije bola. Cene za njihovu negu iznose 50.000 dinara mesečno", objašnjava Đorić.
On kaže da bi sigurno i vlasnicima privatnih klinika i ovim bolesnicima i njihovim porodicama bilo daleko lakše da država snosi troškove lečenja. "Ljudi žive u zabludi da samo bogati ljudi plaćaju negu bližnjih. Kod nas dolaze pretežno ljudi skromnijih primanja, koji su nemoćni da pomognu članovima svojih porodica", kaže Đorić.
Ozbiljan problem
Doktor Goran Ševo iz Gradskog zavoda za za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje ističe da je broj medicinskih sestara u odnosu na broj pacijenata nedovoljan. "Reč je o neizlečivim bolesnicima kojima su lekari predvideli od 6 meseci do godinu dana života. U našoj ustanovi je četvrtina takvih pacijenata. Najveći problem je što nemamo dovoljno ljudi koji bi brinuli o takvim pacijentima, a zbog odluke Ministarstva zdravlja ne smemo da zapošljavamo novi kadar", ističe Ševo.
Direktor Instituta za onkologiju Radan Džodić kaže da je palijativno zbrinjavanje segment medicine na kome Srbija mora mnogo da radi. "Nema te države u svetu koja može u bolnicama ili klinikama da zbrine sve umiruće pacijente. Međutim u razvijenim zemljama zdravstvo pruža podršku tim pacijentima tako što dođe kod njih i da im terapiju, koja im omogućava dostojanstvenu smrt. Kod nas ima još ljudi koji umiru u velikim mukama, a porodica ih je odbacila. Moramo ozbiljno da pristupimo ovom problemu i da zakonski rešimo taj problem", kaže Džodić.
Pročitajte i:
Rodila dete posle transplantacije materice!
Manjak zaposlenih lekara, a višak na birou!