UŠIVANJE VAGINE: Sakaćenje ženskih genitalija SUROVA praksa koja širom sveta unesrećuje žene (VIDEO)

Sakaćenje ženskih genitalija (Female genital cutting - FCG) je tradicionalna praksa delimičnog ili potpunog odsecanja spoljašnjih ženskih polnih organa iz različitih običajnih, kulturnih ili drugih nemedicinskih razloga.

TIPOVI SAKAĆENJA

1. Najbenigniji tip je nazvan "suna sakaćenje". Njime se odstranjuje vrh klitorisa ili celi klitoris.

2. Uključuje parcijalno ili kompletno uklanjanje klitorisa, kao i "struganje" velikih i malih usmina. Upražnjava se u zemljama gde je infibulacija zabranjena, kao što je Sudan. Ovo su uvele sudanske babice kao kompromisno rešenje kada je britansko zakonodavstvo zabranilo najekstremnije operacije 1946. Tipovi I i II su zastupljeni u 80-85 odsto slučajeva širom sveta.

3. Najdrastičniji tip sakaćenja (infibulacija) uključuje otklanjanje klitorisa, malih i velikih usmina i ušivanje preostalih delova vulve preko vagine, žicom ili koncem. Ostavlja se samo mali otvor da bi mogla da otiče menstrualna krv i mokraća. Ovaj tip je najviše zastupljen u Somaliji.

Infibulirana žena mora da se iseče da bi mogla da ima seksualni odnos prve bračne noći i opet da se zatvori ne bi li ostala verna mužu. Isecanje tradicionalno pripada mužu ili nekoj od njegovih rođaka. U tu svrhu se koristi oštar nož ili parče stakla.

Gotovo u svim slučajevima infibulacije, ali i u mnogim teškim slučajevima tipa II, defibulacija mora da se izvodi i pri porođaju da bi glava deteta mogla normalno da prođe kroz kanal. Posle porođaja se tradicionalno vrši ponovno zašivanje.

4. Neklasifikovani oblici sakaćenja su: bockanje, bušenje, urezivanje i usecanje klitorisa, rastezanje i spaljivanje klitorisa i okolnog tkiva, struganje vaginalnog otvora ili sečenje vagine, stavljanje korozivnih supstanci i biljaka u vaginu da se izazove krvavljenje ili korišćenje biljaka da bi se suzila i stesnila vagina.

KAKVE SU POSLEDICE SAKAĆENJA?

FGC ima dugotrajne fiziološke, seksualne i psihološke posledice. Prva neposredna posledica FGC je bol, jer se sečenje uglavnom ne izvodi uz anesteziju. Operacija može biti i fatalna, usled iskrvavljenja ili septikemije.

GDE SE TO DEŠAVA?

Praktikuje se u 28 afričkih zemalja, ali i u nekim zemljama Bliskog Istoka – Jemenu, Omanu, Saudijskoj Arabiji i Izraelu. Može se sresti među nekim muslimanskim grupacijama u Indoneziji, Maleziji, Pakistanu i u Indiji. FCG se ponekad može sresti i u drugim delovima sveta gde imigranti iz ovih zemalja zadržavaju običaj – u SAD, Australiji, Kanadi, Novom Zelandu, pa čak i u Evropi.

KOLIKO ŽENA I U KOJEM UZRASTU?

Pretpostavlja se da je oko 135 miliona devojčica podvrgnuto FCG do današnjeg dana, od toga 115 miliona u Africi. FCG se obavi u proseku dva miliona puta godišnje u celom svetu.

Starosno doba u kojem se FCG izvodi varira, zavisno od običaja sela ili plemena, od rituala – u periodu posle rođenja, u detinjstvu, braku ili pre prve trudnoće. Obično se praktikuje na devojčicama starim od 4 i 12 godina.

KO VRŠI TAJ PODUHVAT?

Proceduru FCG izvode medicinski neobrazovane osobe. Obično su to starije žene iz lokalne zajednice. Koriste različite instrumente, od skalpela do parčeta slomljenog stakla. Zapanjujuće je da FCG izvodi i obučeno medicinsko osoblje, uključujući lekare i babice.

KADA SE S TIM POČELO?

Neke teorije sugerišu da je FGC počeo da se praktikuje u drevnom Egiptu kao znak uzvišenosti, dok druge hipoteze nalaze njegove korene u staroj Grčkoj, Rimu, preislamskoj Arabiji i carskoj Rusiji.

Ova praksa koja se često pravda "tradicijom" je izuzetno nezdrava i može da dovede do gotovo svih mogužih oboljenja, a i da ošteti novorođenče. Pogledajte kako izgleda ova strašna praksa sakaćenja žena.

Ukoliko vam je ovo bilo interesantno, saznajte šta vaš palac otkriva o vama (više o tome na OVOM linku)