Uticaj mleka na mozak i rast beba
Tim naučnika pronašao je bebe rođene krajem 80-ih godina i saznao da je njihova visina tokom adolescencije bila direktno povezana sa tim koliko su mleka njihove majke pile tokom trudnoće. Iako se već dugo mislilo da unos majčinog mleka podstiče rast novorođene dece, najnovije istraživanje govori da se koristi ovoga osećaju i u ranom zrelom dobu.
Nutricionisti iz Danske, Islanda i Sjedinjenih Američkih Država su želeli da otkriju da li se koristi mleka, koje su primetne u ranim stadijumima života, osećaju i kada deca odrastu.
Oni su tokom 1988. i 1989. godine pratili 806 trudnica u Danskoj i zabeležili su koliko su mleka popile tokom tih 9 meseci. Nakon porođaja težina i dužina beba je izmerena, a ti podaci su nakon više od 15 godina dopunjeni novim.
Rezultati su pokazali da su tinejdžeri oba pola viši ako su njihove majke pile više od 150 mililitara mleka dnevno tokom trudnoće u odnosu na decu čije su majke pile manje. Pri kraju tinejdžerskog doba ova deca su imala i više insulina u krvotoku, što znači da imaju manji rizik da dobiju dijabetes tipa 2.
Početkom 2014. godine, Britanski naučnici su saznali da trudnice mogu da povećaju koeficijent inteligencije svojih beba tako što će piti više mleka, jer je ono bogato jodom.
Da li je bademovo mleko adekvatna zamena za kravlje?
Da li je mleko zdravo ili nezdravo?
Trudnoća povećava rizik od saobraćajnog udesa!
Pratili su 1.000 žena i rezultati su pokazali da žene koje su unosile manje joda, koji se nalazi u svim mlečnim proizvodima i ribi, imaju više šansi da rode decu sa manjim koeficijentom inteligencije i koja će imati probleme sa čitanjem.
Jod je ključan za proizvodnju hormona koje izbacuje štitna žlezda, koja ima direktni uticaj na razvoj fetalnog mozga.