GRADSKI ZVANIČNIK LINCA POSETIO SRPSKU CRKVU: "Srbi se bolje uklope u Austriju zbog zajedničke religije i prošlosti!"

Bili ste veoma mladi (25 godina, prim. aut) kada ste na lokalnim izborima u Lincu (industrijskom srcu Austrije) nastupili kao glavni izborni kandidat SPA Linc. Uskoro je usledilo i imenovanje u gradsku vladu. Koliko Vam je teško bilo da se odlučite tada na ulazak u politiku i da li su Vas druge političke partije uzimale za ozbiljno s obzirom na ste u to vreme bili prilično mlad i neiskusan političar?

Kao mlad političar sigurno morate dosta više da radite da bi stekli poštovanje političke konkurencije. S druge strane, baš mladost otvara mogućnost da se neistrošeni i bez tereta političke prošlosti  pozabavite ozbiljnim političkim temama. Mislim da smo kao stranka u poslednjih šest godina pokazali da smo ozbiljna politička opcija u Lincu, koju tek sada mnogi počinju da uzimaju za ozbiljno.

Radim u tesnoj saradnji sa policijom i zadužen sam za izvesne oblasti koje se nalaze pod kontrolom grada poput vatrogasne službe. Tipični primeri za koje je zadužena moja kancelarija su izdavanje dozvola za raznorazne manifestacije u gradu, civilna zaštita, nadgledanje parking-sistema, zaštita od prirodnih nepogoda, itd. Pored ovih nadležnosti nalazim se i u upravnom odboru gradskih kompanija poput Linz AG-a (GSP, toplana, elektrodistribucija, itd.) .

Zalažemo se da naša domovina zadrži sve one karakteristike koje je čine mestom vrednim i poželjnim za život. Zato je bitno da prava i obaveze građana idu ruku pod ruku: dosadašnji oblik socialnog sistema koji je ustanovljen od strane socijaldemokrata nije održiv iz prostog razloga što taj socijalni sistem nagrađuje sve, bez obzira na njihov doprinos društvu. Socijalni sistem mora da bude usmeren na one koji su se nedužni našli u teškoj situaciji. Tim ljudima treba da se pomogne, a oni koji koriste socijalna davanja, a pritome ni na jedan način ne doprinose društvu, mora da se uvede određeni vid sankcija tj. uskraćivanja socijalih benificija nakon izvesnog vremenskog perioda.

Pojedinima je sama činjenica da neko kaže da je ponosan na svoju domovinu ekstremno desničarska. Nama nije problem da to kažemo u javnosti. Ponosni smo na svoju domovinu i to uvek, a ne samo prilikom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Lično ovakve kritike doživljavam kao jedan smešan pokušaj blaćenja naše stranke od strane naših političkih protivnika, što samo pokazuje da oni više nemaju nikakvih argumenata koje bi mogli da iskoriste protiv SPA.

Azil je pravo koje bez sumnje mora da važi za sve ratne izbeglice. S druge strane, to pravo ne sme da bude pokriće za tzv. „privredne migrante“ koji zloupotrebljavajući pravo azila pokušavaju da uđu u zemlju sa većim socijalnim i životnim standardom u odnosu na zemlju njihovog porekla.  Na ovaj način oni otežavaju i situaciju osoba koje zaista imaju pravo na azil. Statistika pokazuje da samo jedna četvrtina zahteva za azil u Austriji ima pravnu osnovu. Zbog svega ovoga moramo da pobrinemo da zahtevi za azil budu obrađivani mnogo brže, da pokrenemo borbu protiv krijumčara ljudima i da jasno pokažemo da Austriji ne sme da bude nikakvog prostora za zloupotrebu azila kao univerzalnog ljudskog prava.

Na unutarstranačkom pitanju, najveći uspeh je sigurno to što smo sprečili nestanak stranke nakon turbulencija u 2005. i 2006. godini i što smo iz čitave te priče izašli još jači.  Što se tiče politike na gradskom nivou, mislim da smo tu postigli zavidne rezulate. Poljuljali smo apsolutnu većinu socijaldemokrata u gradu jer smo više puta uspeli da se suprostavimo njihovim planovima i samovolji, što je vidljivo u odbacivanju tzv. „poreza na pivo“ (pivo je za nas Austrijance izuzetno osetljiva i značajna tema), zatim zalaganje za više direkte demokratije odnosno češće uključivanje građana u politiku kroz peticije i referendume, a možda najznačajniji uspeh je istraga po pitanju zloputreba u gradskim finansijama, gde se Socijaldemokratska stranka poigravala na berzi novcem iz gradskog budžeta, pa su na taj način praktično prokockali oko pola milijarde evra. Zahvaljujući SPA pokrenuta je istraga o ovome i ona još uvek traje. Moram da spomenem i redarsku zaštitu koju smo uveli u gradu. Reč je o nekoj vrsti nenaoružane civilne zaštite koja je na sebe preuzela brigu o manjim prekršajima i na taj način rasteretila policiju i dosadašnjim radom opravdala svoje postojanje.

To je teško pitanje. Jedan deo našeh uspeha sigurno je plod našeg vrednog i konsekventnog rada, dok je drugi deo produkt nezadovoljstva građana aktuelnom socijaldemokratskom-naprednjačkom vladom. Mi sada imamo zadatak da ubedimo te ljude koji nas biraju iz protesta, da mi zaista možemo da ispunimo njihova očekivanja.

Prvo da raščistimo: Osnovno pitanje je iz kog kulturološkog područja doseljenici dolaze i koliko je suživot sa njima težak odnosno lak. Bitan faktor je svakako i broj novih doseljenika, jer je doseljavanje i odseljavanje ljudi iz jedne regije uvek postojalo i postojaće. Na kraju sve zavisi od samog pojedinca. Da li je on došao u Austriju da bi koristio prednosti socijalnog sistema ili je došao da bi zajedno sa nama gradio društvo i po potrebi tom društvu bio i od koristi. Naša je da se pobrinemo da se stvori jedan uređen proces doseljavanja umesto dosadašnjeg nekontrolisanog doseljavanja koje na kraju krajeva šteti svima, uključujući i migrante, jer verujte da masovno doseljavanje nove jeftine radne snage pogađa pre svega one doseljenike koji u Austriji žive već godinama pa i decenijama i zaposleni su uglavnom na slabije plaćenim radnim mestima.

Naravno da postoji razlika da li se neko doseljava iz susednih zemalja, iz Evrope ili se doseljava iz Turske, Arapskog poluostrva i Afrike. Mislim da je kulturna barijera između evropskih naroda dosta manja, a takođe postoje i stvari koje su nam zajedničke, poput sličnih religija ili zajedničke prošlosti, poput odbrane Evrope od islamizacije u prošlosti.

Na prvom mestu cilj je da sprečimo formiranje većine koju bi činili socijaldemokrate i Zeleni i da na taj način izvršimo pritisak na Socijaldemokratsku stranku da konačno počne da radi u interesu grada i građana. To možemo da postignemo samo ukoliko Slobodarska partija Austrije u Lincu dovoljno ojača. Drugi cilj je da obezbedimo još jedno mesto u gradskoj vladi jer ukoliko dobijemo još jednog gradskoj ministra više ni jedna bitna odluka u gradu neće moći da se donese bez naše saglasnosti.

SPA ima sa srpskog zajednicom jako dobar odnos. Posebno u Beču su ti odnosi na visokom nivou i Srbi će konačno posle dugo godina dobiti svog predstavnika u Bečkom pokrajinskom parlamentu za šta je zaslužna SPA ali i srpska zajednica koja se angažovala u našoj stranci. Što se tice Linca, imamo takođe na nasoj listi jednog kandidata srpskog porekla, a u samoj stranci i dosta članova srpskog porekla. Uz pomoć njih počeli smo pre nekih 9 meseci da polako gradimo jedan dobar odnos sa srpskom zajednicom po ugledu na saradnju koju ta stranka ima sa SPA u Beču. Skoro je jedna visoka pokrajinska i gradska delegacija SPA posetila hram SPC u Lincu i mogu Vam reći da smo svi bili oduševljeni jer za sve nas je to bilo jedno novo iskustvo, ali i saznanje da u našem gradu postoji jedna prelepa crkva, koja svojom pojavom zasigurno predstavlja jedan ukras grada. Srpska zajednica je zasigurno primer odlične integracije u austrijsko društvo, a razlozi za to svakako leže u činjenici da delimo zajedničku evropsku i hrišćansku kulturu. Uskoro planiramo i službenu posetu glavnom gradu Republike Srpske, Banja Luci i to će biti još jedna prilika da naše odnose sa srpskom zajednicom podignemo na još viši nivo.